Ratnik

ИНЖИЊЕРИЈА 43

Слава му!

За време рата 1914. год. кад се раскаљаше и пробише путеви, сви инжињерски команданти код оперативне војске стадоше молити и запомагати за материјал пољских железница.

Опстанак три армије на фронту према Дрини долази скоро у питање; ипак један од начелника Врховне Команде, спроводећи тако једно тражење своме колеги начелнику другог одељења, ставља на једном акту нпр. и ове речи: „Доставља се начелнику овај рапорт ради знања и даље надлежности мада налазим да командант — — —- пионира није позван да бије памет и о овако крупним питањима“!

Да, команданти пионира нису били позвати да за време мира траже да се за војску набави потребна количина овога корисног средства, пољске железнице, да би војска колико толико имала савремених преносних средстава, па кад су они ипак тражили — није набављено ништа. Нису позвани ни за време рата, кад то траже и кад виде да људи и стока грцају до гуше у блату! А кад се узму у рачун само ови подаци: да је једна наша дивизија само за два месеца, децембар 1914 и јануар 1915. год. изгубила због пропалих комуникација 1200 волова и 800 коња, дакле 2000 грла, да тај губитак, ако се једно грло буде рачунало само 1000 дин. износи само за ову дивизију пуних 2,000 000 дин, а за целу војску (1!. оперативних дивизија и разне муниц. и профијантске колоне, резер. интен. возови) на сваки начин пуних 30,000.000 динара штете само у стоци и за свега два месеца, — онда питам, ко је овде био позват да о овим питањима „бије памет“, ко најзад треба да буде позван да одговара за оволику штету и чисти губитак на народној економији2! Јер, на сваки начин, ми нити смо били толико богати, да нам ова уштеда не би добро дошла и да смо оволику штету само у току два месеца могли тако лако отписати да нам се то и не позна !!

Кад је ипак лед пробијен, после преписке од пола године, од октобра до априла месеца, и у току самог рата, и кад се нашло и материјала и железница ипак подигнута, одмах после прве: недеље њеног рада преко 800 кола са 1600 волова и коња било је ослобођено и пуштено на одмор и пашу.

Заборавља се, као што се види, надмоћност техничких средства у погледу како брзине израде и транспортне моћи, тако и њихова већа економичност над живом, сточном вучом. Док ова троши и кошта и кад ради и кад не ради, техничка вуча троши и кошта само онда кад ради.

Као што се из досадашњег излагања види, назатку ин– жињерије и њеној неспреми у материјалу више је шкодио стицај незгодних прилика но стварно немање и сиротиња. Да