Ratnik

ЕВОЛУЦИЈА ИДЕЈА О НАПАДУ И ОДБРАНИ 35 многобројни, колико то дозвољавају пешадијине снаге и средства у артиљерији. Ови напади треба да наизменично следују један за другим, те да се непријатељу спречи да сконцентрише своја средства на истој тачки, затим да се сваки од њих (напада) по фронту довољно протеже, при чему, и десно и лево од нападног фронта, ватреном снагом треба неутралисати непријатељеве фланкирајуће органе.

г) Пошто се артиљеријска припрема може извести само против првих рововских линија и њихових прилаза, офанзива се неминовно мора састојаши из више сукцесивних напада, који ће се понављати толико брзо, колико то буде дозвољавала потреба да се за сваки од тих напада изведе потпуна припрема. д) Пошто је француска артиљерија још слаба да обори шуме и поруши насељена места, пешадија ће циљати заузећу ровова у отвореном пољу, следујући наблизу артиљеријској ватри. У освојеним рововима треба се добро инсталисати, те да се може одбити сваки контра-напад.

ђ) Веза између пешадије и артиљерије мора се одржавати, како у почетку тако и доцније, за све време извођења напада.

Ма колико да је ова инструкција непотпуна, она је ипак истакла врло важан принцип, да напад не може успевати без јаке артиљеријске припреме и да се офанзива мора састојати из низа сукцесивних напада, при чему ће застоји између појединих напада зависити од дужине потребног времена за припрему напада на следећу линију. Због спорометности, слабог калибра и мањег домета француске тешке артиљерије и начина реглаже, ти су застоји морали бити прилично дуги, што је наравно било штетно, јер се Немцима остављаљо више времена за привођење резерава. Сем тога, недовољна моћ (слаби калибри и спорометност) француске артиљерије проузроковала је и дуго трајање припреме .напада, те су тиме знатно умањиване шансе за изненађење непријатеља.

· Под тим условима и при тим схватањима би предузета битка код Репћез-а (15. фебруара — 18. марта 1915. г.) — названа прва битка у Шампањи — са циљем пролома непријатељског фронта, а сама акција би предузета услед тежње да «се немачке снаге привуку и привежу за западни фронт, те да их што мање оде на руски фронт.

Због располагања слабом артиљеријском снагом, изабрани нападни фронт изношаше свега 7 км., а доцније би сведен на 3 км. У непријатељски се положај продре за дубину од 3 км. Једна немачка студија, из априла 1915. г., 0 овом нападу овако се изражава: „За време од 16. до 19. фебруара док Французи нападаху са два корпуса у првој линији и док

3»