Ratnik

О БОРЧЕВОЈ ПСИХИ 5

паралисати код борца дејство инстинкта за самоодржањем. Ето због тога је потребно да се трупа још у времену мира обучава у томе, како треба да се заклања од непријатељевог убиственог дејства, јер ће се том обуком трупа наводити да се заклања како то ми хоћемо, са најмање могуће штете по изражавање сопственог дејства против непријатеља, а неће се остављати потпуно на милост и немилост инстинкту самоодржања, који би могао довести трупу до неупотребљивости.

Инстинкт самоодржања није у нашим рукама, али се на њ може посредно утицати потискујући га и не пружајући му повољне услове за развој.

Ако се једним погледом обухвате инстинкт самоодржања и обзир тактичког заклањања па потом повуче паралела између њих, увидећемо:

Да је инстинкт самоодржања.урођен и тесно скопчан са човековом природом, да га је каткад врло тешко обуздати, да се посредним путем може његов штетни утицај смањивати, да поред свих брига понекад може избити изненадно и потпуно довести у питање акцију борца, да се до сада нико у историји није нашао да тај инстинкт у борби подржава и појачава, него да су сви, напротив, ишли на то да га сузбију;

Да је обзир потребног заклањања производ умне комФинације, изазван стварном бојном потребом, а не личним инстинктом; да се обуком мора развијати код трупе, али да му се исто тако обуком морају и тачно одредити границе, те да се због претеране тежње заклањања не би занемарило дејство; да је постојање тог обзира, при правилној примени, врло корисно, али да исто тако може бити и опасно, јер га инстинкт самоодржања може толико потенцирати, да тај обзир сачвим ишчезне а борац потпуно подлегне инстинкту самоодржања. Дакле, инстинкт самоодржања је сталан противник, против кога се цео војни систем има боршти, а обзир заклањања у дозвољеној мери користан; овај се обзир обуком мора расађиваши код трупе, али се исто тако у борби мора будним оком пазити, ше да он не пређе у безобзирно заклањање, заклањање по сваку цену, не бринући се за сопствено дејство.

~

8 Борбеност. — Као год што је код човека урођен ин“, стинкт самоодржања, тако исто је код њега урођена и бор-

" беност, нагон за борбу.

„С Замислимо за тренутак, да човечанством овлада једино инстинкт самоодржања. Штаби с њиме било На мах би настао општи застој. Човек би из страха, да га не снађе нека опасност, остајао везан за једно место, јер би му тај инстинкт

"уливао веровање, да му се, на пр., на путу лађа може пото-

/

Т 6 5) 1 А ми не к/ паре нснаенмјем

о љ к