Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 113

Слику сиромаштине и недостатка у људима допуњавала је још већа сиромаштина у материјалу. Код. нас није било ни једне болнице која је имала од материјала, иасруменаха, при-

бора и ствари све што "јој. треба. Напротив, већина болница је оскудевала у најнеопходнијем: у креветима, у постељним стварима, у кујинском посуђу, као и другим_сличним предметима, без којих се хигијенски болнички посао не може ни отпочети.

Овако је било с једне стране. С друге пак, са стране стварних потреба за болничком помоћу, ствар је стајала најоштрије Број болесника и рањеника, као и потреба лечења, био је тако несразмерно велики према опремљености болница, да је диспропорција превазилазила све замишљене границе. У болнице се транспорти и гомиле болесника никад нису упућивали према. броју празних места, већ према броју нигде несмештене масе болесника. На тај се начин ређало и гомилало не само по собама, по креветима и по поду, — већи по ходницима, па чак и по шталама. Јасно је, после овога, и за људе са стране, да о каквом озбиљном послу лечења овде није могло бити ни речи. Јасно је за сваког, да се оваква трагична ситуација пре сатански смејала самртницима, баченим на ломачу, — него ли што их је „лечила и спасавала. Ето зашто се наше болнице нису могле одужити свом великом позиву, ето зашто су добиле супротну улогу од оне, која _им м је била намењена.

Ми смо овде на крају наших испитивања о узроцима појаве и путевима ширења пегавог тифуса за време прве зиме аустријског ратовања. Ми смо чинили тај помен злу само из једног разлога, само зато, да се више не врати, т. ј. да се

ствар поправи. САНИТ. МАЈОР,

Др. Влад. Станојев

РАТНИК СВ. Ш 1922. =