Ratnik

16 РАТНИК

офирир, а тежишни део његове дужности јесте испуњење борбених задатака. Ако те задатке не извршим, ја нисам достојан самог себе, а са тиме немам услова ни да будем достојан пажње ма кога другог. Да бих своје задатке што боље извршивао, а са тим и за себе лично отклонио тешке борбене кризе, ја се морам залагати да што боље радим, да се свим својим бићем заложим за успех своје јединице. Кад су били тешки борбени моменти, ја сам се налазио уз своје потчињене старешине и војнике, те да им својим присуством ослабим песимизам. Није ми пријатно што то чиним, али ипак то чиним са непоколебљивом одлучношћу, јер у поразу и нереду своје јединице и сам би доживео свој лични пораз, Тек доцније, кад већ дође близу јуриша, када падну неки из моје непосредне околине, када се на непријатељевој страни почну виђати човечја бића, у мени се показивало дејство мржње, што је осећам према противнику, које је дејство јако слабило чим би се заузео непријатељев положај“.

Као што видимо, у случају овог официра, осећај дуж-. ности веома је важан, претежни подстрекач на испуњавање борбених дужности.

У данашњем времену великих личних слобода и појачане свести, развоју осећаја дужности и код последњег војника мора се поклонити врло велика пажња. Ја сам у својој команди имао на очима, где 64 човека од њих 190 имају бронхитис и због тога кашљу, па се устежу да се јаве за лекарску помоћ све док није дошло готово до опасног стања. Шта је могло ове људе задржати тако дуго у рову у времену несносних киша и хладноће» — Једино осећај дужности. Они виде да је батаљон спао на 200 пушака и да би га њихов. излазак из рова смањио још за читаву једну трећину. Због тога они сматрају за дужност да остану у рову још који дан, док им не дође време за смену.

У тешким борбеним приликама, када се смрт и живот тако рећи додирују, каткада све напред побројане чињенице постају немоћне да из моралне потиштености и клонулости подигну борце и упуте их у извршење борбених задатака.. Да би се и при таквим околностима изазвао дух борбености бар толико, колико је најпотребније за извршење борбеног задатка, старешинама често пута остају још и ова моћна средства: давање личног примера и. прешња казном. Неустрашиви полазак старешине напред деловаће на борчеву душу као сунце на лед: страхом укочени организми загрејаће се, па ће се и сами инстиктивно кренути напред. Стога старешине вазда морају бити спремне да се у критичним тренут-