Ratnik

20 РАТНИК

кукавице, плашљивци. Због тога је света старешинска

„дужност, да поверену им трупу добро хране, одевају, снабдсвају_кровом и простирком, да се. орину о. ЊЕНОГ добром душевном расположењу, а у важним тренутцима, када то извршење борбеног задатка захтева, да и живот жртвују, дајући лични пример својим млађима како се дужност врши.

Старешине се морају озбиљно спремати за горње дужности, јер о извођењу чисто борбених радњи и при најбољој извежбаности војске може бити речи само онда, када војска није гладна, гола или боса. Тамо где буде владала глад и прозеблост, тамо ће доћи физичка изнуреност, а са тиме не само да ће ишчезнути храброст, него ће као неминовна последица доћи и општа немоћ и неспособност ма за какав рад, па чак и изумирање и губљење људских живота у броју, који ће далеко премашити број жртава што их чине непријатељска зрна.

У тешким приликама и неки други пријатни утисци каткада су имали као неку мађијску моћ. Један ми друг прича, да је један официр у најжешћој непријатељској ватри, када је све непомично стајало каб укопано и за земљу прикопчано, само изненадном свирком уснене хармонике покренуо напред борце своје околине, који су по том извршили скок као да и нема непријатељске ватре.

Слично дејств ле су старе и-обични. борци својим згодним-шалама и досешкама, веселошћу, разговорљивошћу. У дугим периодима стајања, често пута то су једина средства за разонођење војника. Стога су сретне старешине, које у саставу својих јединица имају шаљивчина, весељака и разговорних људи. Ако се таквим људима не располаже, онда прибећи читању лепих забавних и веселих ствари. У. Француској је, за време рата, никла читава литература специјалне боје, само да би се њоме разгаљивао војник на фронту (листови са лепим илустрацијама, сатирични написи о ратним богаташима и оним што се крију у позадини, и т. д.).

Каткад је и само промена ; Пи у начину акције, била довољна да код бораца иза: у на успех, а са тиме да појача и саму борбеност. Један се Француз овако изражава о значају весељака: „Весељак је у чети више но нека велика корисност: он је потребан, он је симболичан. Он преставља реакцију после потиштености, нагли развој веселости после самртних мука, прскање у смех у ком се расипа страх; он оживљава морал, који понављање опасности исцрпљује, ако се остави да се несметано развија досадни притисак; он је буђење које стреса зачмалост, радост што се живи, која брзо расипа сенку смрти што поред бораца пролази“.