Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 125

љавала од бојишта, него је само своју ватру растурала по бојишту. У много прилика, артиљерија ће баш и боље потпомагати пешадију, ако не буде непосредно уз њу. Ствар је само у томе да артиљерија првенствено и највећим делом своје снаге руши, ломи и онеспособљава мртва и жива средства, што их непријатељ употребљава за заустављање наше пешадије. Само и овде мора бити извесне мере, до које се сме ићи у погледу просторног удаљења пешадије и артиљерије одређене да је потпомаже. То удаљење не сме бити толико, да због тога буде отежана или онемогућена веза у раду између пешадије и артиљерије. Ако се у томе грешило каои у погледу растурања ватре по бојишту, онда је замерка на свом месту.

У П-ој глави, г. Персен наводи примере из којих се види да је на француској страни било доста случајева немања везе између пешадије и артиљерије.

Као први пример немања везе наводи један случај, где је једна француска батерија осула ватру на неку белу кућу, код које су се налазили соцствени делови штаба једног пука. Циљ се налазио потпуно у фронту француских трупа, а косо према дотичној батерији, од које нико није био тражио њено садејство.

И ако овај пример показује оскудицу везе између дотичне артиљеријске јединице и пешадије, која се налазила тамо где је она гађала, ипак је тај пример више специјалан и тешко би се могло рећи да носи на себи обележје општег рада тадање француске артиљерије. Вероватно, осећајући то и сам, Персен се позива на Жофрово наређење, издато у времену битке на граници, 24. августа 1914, год. у којем овај тражи да увек, када се хоће да освоји нека ошпорна шачка, напад треба припремити артиљеријом. Да би јаче оптужио артиљерију, он наводи члан 38-ми ранијег артиљеријског правила, којим је то већ било предвиђено. Међутим, тај члан говори о вези између пешадије и артиљерије, а не говори о потреби да се сваки пешадијин напад претходно добро артиљеријом припреми. Жофр је добро урадио што је онако скренуо пажњу на потребу претходне припреме артиљеријом, јер се, у доба пре рата, у Француској говорило и тврдило: аршиљерија не припрема напад, нето га поптомаже пратећи га, т.ј. тежишноартиљеријско дејство изводи се у времену пешадијског напада а не и пре њега у циљу припреме. То је скорим ратом оборено. Артиљерија данас и припрема и праши пешадијин напад.

Други пример износи случај, где је један француски батаљон ушао у шуму и избио на њену супротну ивицу, на којој