Ratnik

126, РАТНИК

га дочекује ватра непријатељских митраљеза и артиљерије, а потом и ватра сопствене артиљерије. Овде, вели, нити је „артиљерија знала за пешадијино напредовање, нити је пешадија знала ко њу има да потпомаже. Због тога је изостала веза у граду, а са тиме су дошли губитци од сопствене артиљерије као и нетучење препрека (митраљеза и артиљерије) којима непријатељ спречава пешадијино напредовање,

У Белгији, у једној другој великој шуми, фрапицуска пешадија води очајну борбу са три пута јачим противником. При повлачењу, при излажењу из шуме француска је артиље- | рија поче тући, мислећи да су то Немци који избијају из шуме.

Сем тога наводи још много примера, из којих се ово види:

Пешадији није означавана артиљерија, која ће је потпомагати; Артиљерији није означавана пешадија, коју треба да потпомаже. Због тога артиљерија није знала где се тачно налази пешадија, којој хоће да укаже помоћ, а и кад јој је пеша„дија давала знак за то, она је, због слабе обуке и слабе навике у заједничком сагласном раду, тешко уочавала даване јој знаке. Отуда је долазило, да артиљерија туче сопствену пешадију, мислећи да шуче непријатељску, или да гађа кратким даљинама, јер не зна да је пешадија извршила померање у напред.

У неколико случајева артиљерија је тукла. сопствену пешадију, јер је на то била наведена погоднијим условима реглаже, који су код артиљерије умањавали пажњу да не туче сопствену пешадију.

Често је артиљерија била померила своју ватру у напред, али је потом дуже но што треба гађала са непромењеном даљином гађања, и тиме тукла сопствену пешадију. Сигнални знаци не беху довољно брзо примани од стране артиљерије, те је и због тога сопствена пешадија трпела.

Да би се скратила јуришна даљина, пешадија је прилазила врло близу. Тада, у место да је дошла нека лака артиљерија, па да гађа са блиских даљина и постављајући се неудаљено од пешадије, потпомагање и спрему јуриша вршила је тешка артиљерија као и остала, али постављена далеко позади. Услед тога и због великог растурања артиљеријских зрна при дејству, пешадија је трпела од сопствене артиљерије.

И!-ћа глава посвећена је одржавању везе између родова оружја.

Ту је писац изнео историју развоја идеје о вези између пешадије и артиљерије, чији је он био најватренији поборник. 1910. г. званично је у Француској усвојено и правилима про-