Ratnik

Различности 97

Артиљерија се обично. креће у једном боку по могућству којим путем. један део може бити додат претходници.

Чим се обе стране приближе међусобно, појача се извиђање одашиљањем патрола, да би се добила што потпунија: слика о земљишту.

Ако је положај непријатељских снага приближно познат може се и претходници поверити задатак маневарског одреда. У овоме случају треба главна снага да своје кретање удеси према одреду, да би могла да искористи згодну ситуацију, коју ће створити одред. Ако је могуће изненађење, замењује се претходница патролама (1—2 официра на добрим коњима са неколико коњаника). У последњој фази наступања треба истаћи извиђаче земљишта.

Месша команданта. Лично рекогносцирање од стране команданта је веома важно: Он се креће праћен само једним официром свога штаба и потчињеним командантима, тако да може добити добар преглед простора, у коме треба да се изврши напад, и да може утицати на акцију. Потчињени команданти га прате до крајњег тренутка, да би сазнали општи план за акцију, и онда се враћају својим јединицама. Предузете су мере да се ове јединице не задржавају за време одсуства њихових команданата.

Кад напад отпочне, налази се командант онде одакле може да посматра борбу и држи при руци своју резерву за продужење акције.

Општа начела за борбу против коњице. Треба тући главну снагу противничке коњице у згодном тренутку и користећи се свом снагом појединих родова, који стоје на расположењу. Треба тежити да се изненади непријатељ у погледу времена и правца. Ако је земљиште подесно моћи ће да се удари свом снагом на непријатељски бок. Брзина ће бити од велике користи. Ако су се обе стране једном приближиле, биће нагао и брз напад, изведен са одлучношћу, увек ефикаснији од далеких обухвата'и великих маневара.

Битно је за успех: добро осматрање, способно вођењеи здрав систем за пренос заповести. Нижи команданти треба да су иницијативни. Наређења ће често изостати, а прилике могу захтевати одступање од издате заповести. Најважније је, да се дејствује у духу општег плана и по првом начелу, то јест у циљу да се уништи непријатељ. Нижим се командантима неће моћи објашњавати цео план; ствар је мирнодопске наставе, да сваки свхати план, чим је развој завршен.

Поредак за напад треба да је чврст, збијен и у доброме реду.

Ратник, св. МЛ. 1922. 7