Ratnik

Различности 101

фронта — случај дејства енглеске коњице у августу 1918. г. код Амијена, у октобру код Катоа и у новембру код Ескота,

Па ипак, после свега рада и дејства коњичких маса у "току целога рата, излази да оне не само што нису дале довољну потпору принципима на којима су оне саме почивале, већ се као последица њиховог рада рађа у 1920 години ново француско Коњичко Правило које дефинитивно и пошауно прешвара „коњицу у пешадију на коњима.

Да се веровало у преокрет у гледиштима на улогу и употребу коњице после овог технички усавршеног рата, то је "тачно, као што је тачно и то, да је се такође веровало да преокрет толики и тако велики неће и не може бити. Немачка коњица, која је за време рата највише од свију свој рад заснивала на употреби ватре, која је у реидовима ограничавала своје дејство на рушењу пруга, мостова и т. д. (случај са 10 темачких коњичких дивизија под командом ђенерала Шметау које су дејствовале у правцу Свенцана—Постав—Глубок—. Борисов у јесен 1915. год. у бок и позадину 10. руске армије и тиме утицале да ова напусти велики део своје територије), али је немачка коњица својим ограничавањем дејства на рушење мостова и жељезничке пруге итд. и избегавањем борбе учинила то, да јој рад није крунисан сјајним успехом. Да је немачка коњица показала при томе више активности и налета, 10. руска армија тешко да би успела да се из тога обруча извуче и тиме би била доведена у питање и судбина самога центра... Та иста немачка коњица, која је тако рећи прва већим делом оставила своје коње и у рововима заједно са пешацима готово до краја рата остала, та иста коњица није прешла у такву крајност, као Французи, већ она верује, као и сам њихов познати ђенерал коњички Бернарди, да ће, услед усавршене "технике коњица доиста имати несавладљиве тешкоће за коњичко дејство, али да при свем том она:има да игра важнију улогу.

Што се тиче ратног искуства наше коњице, ми морамо признати да се рад наш у већини сводио на употребу ватре. Узрок не треба тражити у неактивности и „ватро-поклонству“ старешинског кадра већ у нашој малобројности и тешким и тако рећи несразмерним (према бројности) задацима, који су ' нам додељивани били.

За нас коњанике је од необичне важности био Источни фронт, где је руска коњица својим готово увек коњичким дејством доказала да никаква техничка средства, никакве увећане опасне зоне не могу бити препреке пред силном вољом да се непријатељу на врху копља или на оштрици сабље покаже сва величина мржње. Тек тада, кад се рад и те коњице ра«смотри и када се сазна за масу примера успешних коњичких