Ratnik

122 Ратник

О ратним принципима. — У Кеуџе МИНајге Ргапсаћзе у једном чланку под насловом „За наставу организације на Вишој Ратној Школи“ налази се овај став:

„Пре рата приврженици исгоријског метода, тучени поборницима рационалне методе, имали су лозинку „Средства се развијају, принципи остају“, и под тим су разумевали принципе наполеоновске стратегије и уз то чувене допунске принципе Жоминијеве. Не хтев оживети ову распру констатујемо ово што следује:

У години 1914 Клук је, у сагласности са принципима

наполеоновске стратегије, тражио пре свега решење битке.

и занемарио је географски објекат (Париз).

У 1918. год. Фош се првенствено трудио да ослободи територију пре него што ће обезбедити решење битке.

У првом случају примена принципа свршила са неуспехом, непримењивање довело је до победе.

С друге стране, наполеоновска стратегија тражила:

је масирану битку што је могуће бржуи завршетак гоњењем итд.; Фош, од јула 1918., снабдевен бескрајном надмоћи средстава, почео је са убитачним тучењем целокупних резерава непријатељевих пре него што ће гледати да му нанесе одлучан удар. Према овоме, изгледа, тешко је одржати тврђење да принципи остају.“ (Интересантно ће бити уз излагања што следују, упоредити и нашу Белешку у свесци за јун пр. год. стр. 153.)

Уредништво Кем. МИП. Ег-а на ово изјављује, да оно стоји на гледишту, којега се и сад придржава, да треба одбацити сваку ортодоксију (т.ј. упорно одржавање стечених старих начела) а да тако исто треба одстранити сваки догматизам (калупе), те да из факата и идеја искрслих из иску-

ства избија светлост поуке. На ту изјаву уредништва позива.

се мајор Франсоа и износи своје мишљење, које се не слаже у свему са горе реченим (у наводним знацима) и по њему ми и доносимо ове опаске.

Ратни принципи. — На свима пољима човекове делатности, у односима између народа и појединаца, чак и у свакодневном животу, постоје правила, закони, начела, прописи — споредно је како се они називају. Било би чудно кад би рат, овај најсилнији израз човекове делатности, чинио у том погледу изузетак. Ипак има их који тако мисле додајући да "све зависи од здравог разума; то је могућно, али здрав разум не налази се на сокаку, ма шта о томе мислио Декарт, иу сваком случају он мора бити упућиван.

Бижо вели: „Мало има апсолутних принципа, али их има.