Ratnik
0 ЈЕДНОЈ НЕДОБИВЕНОЈ БИТЦИ 7
Због тога Нивел ту команду понуди генералу Мишеле-у, који изгледа не беше дорастао за то место.
На Ланске положаје имала је нападати Манженова (М[) армија. Манжен, импулсиван, офанзиван, са јаким наслоном на Нивела, не беше подесан да ради са Мишелом. Манжен се због тога жалио на Мишела како га овај спутава у раду, а Мишел се жалио на Манжена као непослушног и необузданог. Нивел је морао употребити доста времена док је њихову размирицу за први мах стишао, а потом је морао чак да извуче МГ армију испод Мишелове команде.
У циљу тражења брзог решења, Нивел је и у области тактике желео да донесе извесне промене. И ту се он не задржа само на оправданом, него је прешао потребне границе.
Навешћемо само најважније промене.
У периоду артиљеријске припреме, артиљеријска ватра имала се разделити и управити против свих непријатељских положаја по дубини. На тај је начин интензитет артиљеријске ватре јако ослабљен и по дотадањем искуству сматрао се као недовољан за осигурање успеха пешадијском нападу.
Сам напад имао се изводити непрекидно са циљем да се сви непријатељски положаји освоје у року од 8 часова. При томе су јуришни таласи имали да се брзо крећу један за другим, прелазе непријатељске рововске линије, не бринући се за непријатељев отпор из њих, пошто ће њега имати да савлађују специјалне мале колонице.
Ове тактичке промене удружене са пројектованим нападима на Ланске и Кранске положаје поколебаше веру у успех офанзиве, а сем тога дадоше маха онима који не беху добро расположени према Нивелу, као и онима који су тада сматрали да им се пружа згодна прилика за популарисање. Отуда и потече низ сплетака, којима се једновремено радило против Нивела а исто тако слабила вера у победу и у народу, иу војсци, и код највиших управних кругова, па и код потчињених виших команданата.
У нашој војсци није било таквих случајева и дужност је свију да се у данима народних криза опрезно уздржавамо од сличних поступака.
Навешћу само неколико тих незгодних поступака па ће и они бити довољни да покажу, како је ова битка била фатално изгубљена пре но што је и почела.
У марту, ђенерал Мазел, који је командовао на фронту Ремс— Кран, жалио се министру војном, генералу Лиотеју, и пред њим испољио сумњу у успех офанзиве.