Ratnik

МАРШАЛ ФРАНШЕ ДЈЕПЕРЕ.)

Поводом имена маршала Франше д'Епереа сетили смо се Бонапартиних речи о Истоку, „где се стиче велика слава“. Била је то његова победоносна битка у Македонији која је дефинитивно привукла пажњу публике на ђенерала д'Епереа и она му је донела чин француског маршала. Али већ од дужег времена војни и најобавештенији кругови јавног мњења чекали су од њега велике ствари. У њему се дивно сједињују најлепше моћи концепције и најсјајније особине извршења. И ово сједињење, тако ретко у истом човеку, чинило га је баш достојним највећег војничког чина. Оног дана, кад га прилике доведоше на прво место, он је био спреман да испуни што је његова ранија каријера обећавала и да створи оно што се од њега очекивало.

Најважнија и прва му је особина да буде старешина. На први поглед хладан, он се одушевљава мало по мало у говору, и ако воли да каже како је теже командовати четом но армијом, то је само да би показао колико један командант армије има тешку одговорност: даље од бојног поља, мирнији у вршењу свог командовања, командант армије види ову мирноћу шта више награђену одговорношћу која на њега пада и умним напорима који су му потребни да господари. Ко је видео маршала д'Епереа, разумеће да овај не узмиче пред одговорношћу. Средњег раста, јаког састава, он одаје мир, али мир човека који је сигуран у себе, који се не боји догађаја. Оно што каже, јасно је и живо речено: не тражи, не бира своје речи, реч му право иде ка циљу натурајући уверење више својом демонстративном вредношћу но елеганцијом. Често ће покрет руке потврдити какву реч, али он њоме влада, његова се мисао показује у. његовом погледу.

У његовим очима загасито плаве боје треба тражити живот његовог лица; очи су му управо карактеристична црта. егово широко чело, његов развијен нос, брада јасно обе-

") Угледан француски часопис Кеуџе де Рапз, у свесци од 15. априла

0. г., донео је овај чланак. Саопштавамо га у преводу као успомену и у знек пажње према заслужном француском маршалу и нашем почасном војводи.