Ratnik, 01. 07. 1922., str. 39

МАРШАЛ ФРАНШЕ Д'ЕПЕРЕ 38

лежена дају да се прозире жива интелигенција и чврста воља човека. Његов поглед, радо ироничан, изгледа да се занима посматрајући ствари. Али кад су ствари вредне пажње или се његова мисао, остављајући спољне баналности, прикује за који од великих предмета који су му свакодневни, очи му се засветле, поглед оживи и цела му је физиономија као преображена. Не можете избећи од овог погледа што вам намеће уверење са оном жестином, коју реч често не достиже. Изгледа да хоће да продре у вашу мисао, ту да прочита као из отворене књиге и да вас остави тек у тренутку пошто бисте добро схватили.

Јачина његове мисли допушта маршалу да ради не знајући за лутања. Налазећи се пред каквом датом ситуацијом доноси свој закључак: брзо је открио опасности или ризиковања с којима се има борити и користи сваке врсте на које може рачунати. Одлуку је брзо донео, и једном кад је донета, ње се држи и остварује је. То је ова воља, ова моћ реализације која је главна црта његовог карактера и на коју он највише полаже (јер он себе студира и добро самог себе познаје). Дешава му се да каже да није професор. То је истина у овом смислу, да су најлепше концепције за њега без вредности док год нису остварене и што он не зна готово шта је то теорија. Али из тога не би требало закључити да је занемарио да стиче потребна знања за вишег старешину и вођу те да би се ослонио не знам на какав тобожњи природни геније. Напротив, увек је био жељан студија. Само оно што је њему требало, то је био додир са стварношћу. Чиста спекулација није његов начин делања. Оно што зна, он воли да се њиме служи у додиру људи и ствари; оно што хоће, то је да ради и управља догађајима.

Цела његова каријера носи обележје воље за акцијом. Он није припадао колонијалној војсци, али је проживео њеним животом: Алжир, Тунис, Тонкин, Кина, Мароко наизменце су га видели да се бори и командује. Такође је сарађивао на освајању Француске преко мора, пре но што ће бранити мајку земљу. Имао је удела у овом васпитању које му је, задовољавајући његову жељу за акцијом, дало вежбање у ратним стварима и укупни поглед на стратегијске могућности.

Рођен 26. маја 1856 у Мостаганему, где је његов отац тада био у гарнизону као капетан у 4-ом пуку афричких шасера, он се враћа у Алжир по изласку из Сен-Сирске Академије као потпоручник у први стрељачки пук: у двадесетој години бори се код Уед ел Хатаба, код Џебал Трога, код

РАТНИК СВ. УП, 1222, 3