Ratnik, 01. 07. 1922., str. 46

40 РАТНИК

да лично ради: сви су извори на расположењу Врховне Команде. Све што може учинити, чекајуђи пристизање појачања чији ће долазак ограничити дубину рупе где су се Немци угурали, то је да добије извршиоце који држе чврсто два врха шуме Вилер-Котере и Рајмског брда. У томе је дивно успео.

Овај је ратник чекао свој ред. У току немачког пробоја код Шмен де Дама влада се бојала за престоницу и на положај војног гувернера Париза позва ђенерала Гијому, тада Врховног команданта савезничких армија на Солуну. Да га замени у овој последњој дужности позваше ђенерала Франше д' Епереа.

Најзад овај је имао да командује као шеф. Он је нарочито означен да командује на Истоку. Познаје крајеве где је у два маха путовао ради студија. Његово познавање Ислама открива му важан поглед македонских проблема. И већ дуже времена он има идеју за маневар преко Балкана. Још од новембра 1914. г. он је редиговао један мемоар излажући могућности акције преко Србије. Овај је мемоар био познат влади у тренутку састанка скупштине и одмах добро примљен. Сугестија коју је садржавао беше међутим одстрањена под утицајем Врховне Команде и војног министра. Но успомена на мемоар из новембра 1914. није:била без сумње страна шиљању на Исток ђенерала Франше д' Епереа, шиљање које се већ узимало у обзир децембра 1917. г.

Нови се Врховни командант искрца у Атини 16. јуна; Грци су нешто мало песимисте: немачки успеси на западном фронту пољуљали су њихову веру. Франше д' Епере почиње да их храбри и саопштава им своју оправдану веру у крајњи успех: Немци имају још чиме ће вршити офанзиву, ова ће офанзива насести и тада, како савезници имају многобројне резерве, Лудендорф је пропао. Долазећи у Солун Франше д' Епере мора још да подиже храброст људи. Његова морална јачина, његова бистрина схватања наћи ће места да се употребе. Треба пожурити са организацијом грчке војске: 6 дивизија су већ у Македонији готове за борбу, 3-ћи корпус је у формирању или се врши без одушевљења. Срби заморени годинама ратовања најгоре стоје са попуном појачања; код њих влада једна морална криза удвостручена кризом командовања, коју је изазвао отпор шефа ђенералштаба, Бојовића, наредбама Гијоме кад је захтевао проширење српског фронта у намери стварања већих резерава. Врли Престолонаследник Регент, веран својим савезницима, заменио је ђенерала Бојовића ђенералом Мишићем. Енглези нису имали више

#