Ratnik, 01. 07. 1922., str. 45

МАРШАЛ ФРАНШЕ Д'ЕПЕРЕ

нема прилику да види ни једну велику операцију. Ова му неактивност без сумње тешко пада, али да ли је извесно да то за њега није била опет каква добит 2 Ови дуги месеци неактивности зар му нису допустили да изврши корисне послове · на организацији и обуци Нису ли му нарочито дозволили да размишља, студира не трошећи се у неблагодарним пословима >

Командант пете армије има варош Рајмс у територији под својом влашћу. То ће рећи, колико му његове драгоцене особине као човека и његова дивна живахност као старешине беху корисне да прима посетиоце мученичке вароши који не пропуштаху да се задрже у његовом главном стану. Дворови, амбасаде, парламенти седају за његовим столом и од њега примају лекције и примере енергије и стрпљивости. Он такође ради озбиљно, и у лето 1915. пошто се упозна с планом провале припремане у Шампањи, предлаже да сам нападне чим главна маса буде прешла линију брегова. Напад 25. септембра, не давши оно што се од њега очекивало, чини те он мора да се одрекне свог пројекта и да своје сувишне трупе стави на расположење ђенералу Кастелну; каква ће то туга за њега бити кад буде доцније читао у успоменама Фалкенхајма да се начелник ђенералштаба немачке војске бојао његовог напада и да није знао како ће му се одупрети!

Још једна улога посматрача коју мора да игра на челу група армија на Истоку, да васпостави мир на страховитим тачкама судара где се под његовим претходником било погоршало. Бар он ради неуморно подижући путеве, железнице, организујући логоре за обуку који су доциије драгоцени за вежбање американске војске. У децембру 1916. ђенерал Жофр му повери са групом северних армија задатак да спреми главни напад у 1917. г. Судбина је имала да вара још његово очекивање. Непријатељ се повлачи и у пркос понављаним извештајима које даје, Врховна Команда спречава Франше д' Епере-а да предузима пре утврђеног рока за напад. Остало му је једино да прати непријатеља, а не напада, у пролеће 1917. г. Пошто је за време целог лета руководио армијом што је бранила Шмен де Дам, имао је сатисфакцију да даје инструкције шестој армији одређеној за напад на Малмезон, у октобру: он тада види у току ове операције, на коју је још од пролећа мислио, да непријатељ напушта, како јеи предвиђао, узвисине северно од платоа и да ће се повући иза Елете.

У 1918. г. још прилике гоне овог човека од акције ван велике битке. И кад се његова група армија у њој нађе ангажована, на крају маја, код Шмен де Дам, он нема средстава