Ratnik, 01. 08. 1922., str. 126

120 РАТНИК

У одступању, заштитница ће бити обилно састављена од артиљерије и јединица тешких митраљеза.

Служба безбедности на боковима биће у свима приликама аутоматски организована од крилних јединица,

За време становања, коњица се окружује одредима који имају тешке митраљезе и велосипедисте и истура далеко патроле на опасним правцима.

4. Организација маршева. коњичка дивизија принципиелно маршује по бригадама ако то допушта мрежа путева и под условом да садејство свију бригада не буде компромитовано. Нарочита одредба озредељује марш пешадије, која је додељена коњичким дивизијама. Она ће маршевати често између претходнице и главнине, или ће бити чак са једним или више ескадрона истурена напред, како би у току марша била достигнута остатком дивизије.')“.

Блиско извиђање. — Одредбе правила, које се односе на начин употребе „трупне коњице“ у блиском извиђању мало садрже нарочитих тачака

Елементи ове коњице морају задржати довољну борбену способност, што захтева велику уштеду у одашиљању извиђачких делова и патрола.

Исто тако и ова коњица може бити ојачана врло покретљивим одредима пешадије и велосипедиста, тешким митраљезима на камионима; „ово ојачање биће, на пример, кад трупна коњица има, сем блиских извиђања, да обезбеди задатке као што су: да држи прелазе, да брани продоре или кад и она има да осигура даљно извиђање.“')

Борба. — Ма колика била коњичка јединица, њен задатак ће увек довести до борбеног ангажовања.

Изгледа да су у војним круговима немачким после рата заступљене различите теорије односно борбе коњице, и да су те теорије мање или више, према потребним моментима, и званично подржаване.

Одмах после рата изгледало је да је борба пешке била једино допуштена и коњица је била упућена, готово искључиво, на употребу ватре.

Али ускоро после саветовања компетентних официра, коњица је опет добила копље, и чињаше се да се повратила част хладног оружја. Борба пешке оста начин главне борбе коњице, али и борба на коњу не изгледаше искључена чак ни за велике јединице. Остале су, дакле, у важности две крајње теорије, мада потребна деоба између њих није била јасно повучена.

») „Командовање и борба свију родова“,