Ratnik, 01. 08. 1922., str. 127

РАЗЛИЧНОСТИ 121

Правило од 1 септембра 1921. о „Командовању и борби свију родова“ потпуно решаља ствар, говорећи: „Ефикасност ватреног оружја искључује борбу на коњу за велике јединице, али мање јединице, коњичкки одреди безобзирно ће јуришати У повољним приликама, као на пример против одступајуће пешадије или у изненадном сусрету са коњицом“,

Пошто је ово утврдило и одредивши акције на коњу, правило помиње употребу великих коњичких јединица само као јединица способних, благодарећи њиховој покретљтвости „да произведу велико ватрено дејство против осетљивих тачака непријатеља.“:).

Развијање и маневар на коњу изводи се, дакле, да би се претекао непријатељ брзином покрета“).

Офанзивно дејство на крила и позадину непријатеља даје најбоље прилике коњици да искористи своје особине. Најчешће она се ангажује, у почетку, по засебним групама, али, спремна да пружи потребан наслон у фронталном нападу, уводи слабе ефективе доводећи своју главну ватрену снагу на решавајућу тачку.

У дефанзивној борби, коњица такође дејствује по групама, које су распоређене на широком фронту, тежећи фланкирању ватреним дејствима, а чувајући покретне резерве да у повољном моменту дејствују на бок нападача.

Врло способна за борбе „за страх и обману“ (НићаНепдезрејесћи), она ту дејствује офанзивно узастопним нападима на непријатељска крила, или дефанзивно изазивајући прерано развијање непријатеља, затим повлачи се испред јуриша.

У сваком случају велике јединице армијске коњице увек треба да сачувају своју покретљивост; коње треба држати далеко у позадини само у случају кад је коњичка дивизија ангажована у позицијској војни.

Ш. Закључак

Инструкцијом за коњицу као оном за целокупну садању војску високо командовање хоће да интелектуално припреми командни елеменат и кадар у употреби оруђа и машина који су Версајским уговором формално забрањени. |

Образовање јединица, које смо овде цитирали, обилно снабдевених разним средствима јесте само чисто теоријско, али факт, да се о томе говори у једном званичном органу који је намењен да осигура „једнообразно упуство и да води рачуна о искуствима рата“') доказ је, да се то односи на

5) Командовање и борба свију родова.