Ratnik

УЛОГА СРБИЈЕ У СВЕТСКОМ РАТУ ЈЕ 3

Ш.

Пораз аустријске војске толико је понизио хабсбуршко царство чак и у очима својих сопствених поданика, да је аустријски ђенералштаб био принуђен припремати реванш, тим пре што је ваљало зауставити инвазију на аустро-угарско земљиште и пренети рат на српско. — Противу Србије концентрисана је нова војска састављена од шест армијских корпуса.

Ноћу између 7. и 8. септембра, ова је војска нападала у областима Саве и Дрине. Борба је постала општа, постепено, целом дужином обеју река. Супрот непријатељској надмоћи по броју, људима и крупној артиљерији, чега Срби немађаху, борба се продужила неколико недеља без одлучна резултата. Аустријанци једва успеше да поседну неколико висова на левој обали Дрине. Међутим, фронт је био сувише протегнут и муниције поче недостајати. Навала Аустријанаца, појачана неким дивизијама из Босне и трупама рекрутованим на италијанској граници, појачаваше се од дана у дан. Срби су морали хитно евакуисати целу мачванску раван између Саве и Дрине и повити се југоисточно. И поред ваљаног отпора били су принуђени да се још више повуку, и пред опасношћу обухвата наредише евакуацију Београда. Слабо подржавана од „француза“ (као што српски војници називају своје топове из Крезоа), српска пешадија поче показивати знаке умора, и фронт би повучен на склоп Рудничких планина, који је у ствари чинио последњу линију одбране, бранећи центар земље и крагујевачку оружницу.

У том критичном тренутку стиже у Крагујевац артиљеријска муниција послата из Француске, пошто је избегла поновљене бугарске покушаје отмице на нишко-солунској прузи. Краљ Петар, мада врло слаб, напустив бању где се лечио, лође да се састане са својим војницима. Гренутак је био врло критичан. Ђенерал Мишић, помоћник војводе Путника, би постављен на чело прве армије. Овг армија, потпомогнута јаком артиљеријском ватром, баци се на непријатељев центар. Већ сутрадан (4. дец.) отети су висови Сувобора бајонетом, и два непријатељска корпуса (15. и 16.) потиснути су дуж ваљевског друма. Ноћу између 4. и 5. децембра је и лево крило непријатељево претрпело тежак неуспех на Западној Морави. Друга армија полете у напад и Аустријанци, после крвавих бораба, претрпев страшне губитке, били су разбијени. 14. децембра цела је Србија била ослобођена. Борба још није била завршена у предграђима Београда, када Краљ Петар уђе у саборну цркву да захвали Господу на победи додељеној његовим врлим борцима.

1%