Ratnik, 01. 09. 1922., str. 68

ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ 61

— Шта га најзад знаш. Могу, истина, да покажу неку мајсторију.

И он је око 7 сати изјутра прешао преко моста. Ја у том тренутку, заузет послом око моста, нисам га спазио, те му нисам изашао на рапорт, а он ме није позвао. Кад сам га приметио он је већ био далеко од моста. Није ми било право због овога, јер он, као мој претпостављени, имао је и права и разлога да ме позове и распита о раду, ако већ није хтео да ми за извршено искаже допадање и похвалу.

Но то није био једини малер тога дана. Кад сам се у 12 сати вратио у логор, ја сам, не ручавши, легао позади једне ограде и спавао све до мрака. После недовољног спавања од толико дана и апсолутног неспавања за последња 2 дава и две ноћи, нисам више могао издржати.

А то после подне дошао је код моста Њ. В. Престолонаследник. Нико није дошао да ме пробуди и да ми то јави, него још, на Његово питање, где сам, одговоре му „да спавам“! Оволика неувиђавност мојих официра непојмљива је, али мога малера ваљда никад нигде није било.

Преко моста је прешла и Дунавска дивизија, нешто овога дана а нешто сутрадан. За тим је артиљеријским 8080вима пребачена хаубичка артиљерија и најзад и сама дугачка 12 см. артиљерија. Све је извршено без икаквог рђавог случаја.

Шта је било са мостом дивизијских тренова код Чеврнтије2г

Мајор Ковачевић, предавши мени велики мостовни трен, отишао је и примио команду над шумадијским, моравским и дунавским треном. По наређењу и он је обишао савску обалу и разгледао места погодна за подизање моста. Нашао их је три, од којих је оно код Чеврнтије било најгоре, јер је поред рђавог приступа, имало ширину Саве од 410 м.

Он је то реферисао и, како се њему чинило, успео је ла убеди надлежне, на пристанак да се мост подиже на најзгоднијем месту. Чак је и тренове упутио тамо, да је после, кад је добио наређење да подиже мост код Чеврнтије, морао чело и већи део колоне да враћа натраг.

Од места где се трен налазио до Чеврнтије било је 16 ки. Нико у трену није знао пут до Чеврнтије, јер тајна о месту подизања моста сачувана је и од команданта мостовог трена све до 11 сати ноћу 23—УШ—1914 гол. У наређењу за извршење прелаза стајало је, да ће понтонирима пут показивати мештани (на свакој раскрсници стајаће по неко, да им покаже правац) а пошто је пут веома рђав, то ће испред трена ићи пионирски полубатаљон те овај оправљати.