Ratnik, 01. 09. 1922., str. 69

52 РАТНИК

Прелаз је требао да почне у 1 по поноћи, а " наређење за покрет добивено је у 11 сати ноћу.

Даљину од 16 км. требало је прећи за 2 сата са ВОЛОЕском запрегом по непознатом путу и тако рђавом да се морао оправљати,

И трен по непознатом терену, пуном мочари и глиба, стигне на обалу Саве у 6 сати изјутра и то без моравског трена, који је у маршу пресекла артиљерија.

Дан у велико. Наша артиљерија, која је почела дејстто у 1 по поноћи, обуставила је одавна ватру и командант више није хтео да је отвара.

Прва 2 понтона, који су били спуштени у Саву, били су одмах изрешетани од аустријских куршума и пет наших пешака погину у њима.

О пребацивању није могло да буде ни говора, све док артиљерија није по савету мајора Ковачевића отворила ватру, тукући разорним зрнима обалу, у којој је било много округлих рупа. Сви су држали да су те рупе од обалских ласта, само је мајор Ковачевић тврдио, да су то пушкарнице аустријске посаде. И то је било тачно, јер после првих артиљеријских метака почну да се појављују аустријски војници и да бегају преко поља.

Артиљерија отвори јачу ватру, те тај моменат искористе понтонири, који скину масу понтона, и пешаци, који појуре у исте, и пребацивање отпочне.

Кад је лева обала била очишћена од аустријске посаде, настане једно неописано одушевљење код наших трупа и сваки нагне, да се што пре превезе. Настане гужва и неред да нико никог није слушао. Пешаци су седали по 2—3 у цео понтов и без понтонира се пребацивали на леву обалу. Често су седали и у полупонтоне, па су се даскама превозили, а после су понтоне и полупонтоне остављали или да стоје уз леву обалу или чак да плове низ воду.

Протести понтонира нису ништа помогли. Још су се извесни пешачки команданти љутили на те протесте.

— Треба искористити одушевљење људи, одговарали су. Пустите их да раде, што хоће.

И много је времена протекло, док није успостављен потребан ред а и дрвени понтони доведени су у исправност, јер су се били услед велике жеге, којој су били изложени скоро 20 дана, строховито расушили, те су пропуштали воду тако јако, да су одмах тонули чим би се спустили у Саву. До 11 сати пребачено је 6 батаљона пешадије и једна пољска батерија.

И тада се изда наређење команданту мостових тренова да подигне мост.

Ња.