Ratnik

_ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 143

У цитираној књизи пуковника г. Ранковића пада одмах у очи, да се он није задржао само на описивању искључиво ручних бомби и то једног модела, већ његова књига под називом „Бомбе“ обухвата све оно, што може да се назове бомбом Т. ј. он је описао ручне, пушчане, рововске, гасне и аеропланске бомпће, чиме његова књига пружа врло корисне податке не само официрима пешадијским, већ свију родова оружја.

Свакако, ради потпуности, писац је унео у књигу и оно, што не спада стриктно у бомбе, али што има тесне везе са радом бомбама. Он је дакле унео и опис разног рововског оружја као и топова 37 м.м. Може се рећи да му је ова идеја врло добра, јер тиме за садашње прилике пружа официрима у трупи једну велику олакшицу у познавању руковања овим оружјем, док се не израде званични прописи.

Први део „Техника бомби“ бави се описом свију врсти бомби, рововских оруђа, топова и разних бацача, па шта више износи и опис страног оружја, које се не налази у нашој војсци. Свакако да је писиц руковођен био разним обзирима док се не утврди један модел као и да официри могу знати опис оружја наших суседа.

Пада у очи, да је писац из претеране обазривости избегао да да своју оцену о појединим врстама наших бомби и другог оружја које је код нас у употреби. Он је то могао. учинити на основи сваког личног искуства, јер би тиме олакшао свакоме младом официру, да има пречишћене појмове о томе оружју или бомби.

Познато ми је, да је постојала у аустро-угарској војсци једна мала књижица о бомбама, где је читалац могао врло брво да уочи не само особине сваке бомбе, већ где се из закључка о свакој бомби види и сравнење са другом бомбом.

Одељци, која говоре о бацању ручних и пушчаних бомби израђени су врло добро; У недостатку званичног прописа могу да послуже сфицирима у трупи као врло згодан начин за извођење обуке. Одељак је рађен по углецу на сличне одредбе из француских прописа за време рата, допуњен одредбама пешадијских егзерцирних правила и личним искуством самога писца.

Налазим, да би сама вредност књиге несумњиво добила, да је писац смањио број задатака за вежбање па их допунио примерима из рата; њих је могао наћи у своме пуку.

Ми морамо тежити, да што више износимо примере из рата (српске војске нарочито). Ти примери не служе истицању вредности српске војске, јер сео њој зна, већ то употребити као доказ, да се у збиљи може постићи оно што писац износи у пројектованим задатцима.