Ratnik

ГОВОР

држан“) приликом откривања споменика војводи Мишићу 3. децембра 1922. на његовом гробу, на Новом Гробљу у Београду

Предратна Србија, као Пијемонт Српства, узданица нашег троименог племена, припремала се деценијама за извршење свога вековнога и традиционалнога задатка — за ослобођење и уједињење нашега целокупнога племена, стварајући главно оруђе за извршење овога великог задатка Српску војску.

У овој припреми мирнога времена за стварање и уређење војске, Војвода Мишић, заузима једно од најважнијих места.

Његов рад у овоме времену видно се истиче у главном у ове две установе: 1. У Главном Ђенерал-штабу, где, поред "осталога, спрема приправнике за ђенералштабну струку најпре у бироу, а потом и на терену, и 2. На В. Школи Војне Академије, где такођер предаје Синтезу војних наука Стратегију т. |. вештину ратовања. '

Водећи многе генерације наших младих официра по свима крајевима и на свима фронтовима Србије — наше тадашње уже Отаџбине — он се, до ситница, упознаје са тим важним фактором за ратовање — земљиштем, на коме је касније, у ратовима 1912—1918. године тако успешно и деловао.

У овом периоду његов је рад педагошко-научно-васпитног, карактера. Кроз његове су руке прошле читаве генерације младих официра, којима је судбина, заједно са њиховим наставником доделила тако знатне и видне улоге у ратовима од 1912. до 1918. Овај му је рад из мирнога времена и дао ону велику популарност, тако, да је у рат ушао већ са великим именом и са војничким ауторитетом.

5 У име војске према наређењу Господина Министра Војног и Морнарице.