Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 101

слим да у једноме свечаном броју, посвећеном прослави једне славне битке наше војске није било места полемичком личном тону којим обилује неведени чланак. Зато нећу Пуковнику Милосављевићу одговорити на начин који је његов напис, можда заслужио. Напоменућу само оно што је најбитније у целој ствари: да је Дунавска Дивизија !!. позива била стратегијска резерва 1 Армијеи Пуковник Милосављевић, као Ђенералштабни официр, најбоље би требао да зна, како би била опасна ствар лишити Команданта 1. Армије његове стратегијске резерве, шта би било да сам ја иницијативу схватио како је схвата Пуковник Милосављевић, и ангажовао евентуално Дивизију на једном месту по својој оцени, док се могло свакога часа очекивати да ће Дивизија бити потребна да се ангажује на другом месту, по оцени мога претпостављенога Команданта.

Колико Пуковник Милосављевић олако одриче мени корисну иницијативу, нека сад за доказ послужи следеће. У ратној Историји на Вишем Курсу, управо о Кумановској Битки и раду Дунавске Дивиизје 11. позива с обзиром на иницијативу, вели се ово:

„ЛП. октобра у 2 часа 45 минути Командант Дунавске Дивизије 11. позива добио је из штаба !. Армије телефонско наређење да у духу диспозиције О. Бр. 100 потпомогне Дунавску дивизију !. позива.“

Према поменутој диспозицији Дунавска дивизија 11. позива требала је само да изврши покрет до Младог Нагоричана и то да се крене у 6 часова. Добивши телефонско нарећење, које је већ говорило о тактичком потпомагању Дунавске дивизије 1. позива, командант Дунавске дивизије 11. позива кренуо је своју дивизију раније, у 5 часова, и око 8 часова 20 минута претходница дивизије стигла је код Старог Нагоричана.

Пред полазак од Бугариња командант Дунавске дивизије П. позива послао је команданту Дунавске дивизије [. позива извештај о покрету своје дивизије.

Као што се види, ја немам потребе да једној оваквој крупној чињеници ишта додајем.

Захваљујући Вам, Господине Уреднче, за гостопаримство, остајем с најдубљим поштовањем.

Јануара 1923 године, Београд. М. Рашић, ђенерал