Ratnik

ПОТРЕБНЕ РЕФОРМЕ 31

2) Писац овога чланка такође је противан казни губитка ранга.

Писац има врло лепе и правилне погледе на значај ранга у војсци. Али при свем том када се има у виду како уредба регулише примену ове казне види се одмах да не треба због постојања те казне очајавати. Ова казна није ни намењена добрим официрима, који савесно службу врше, који су добре спреме па и ако кад погреше у своме раду и заслуже какву казну. Ја сам уверен да ни један старешина никада неће предложити за ову казну свога официра, који је ма колико згрешио, само ако је пре тога био исправан и ваљан, предложиће пак за ову казну само онога који је својим рђавим поступцима већ исцрпео све мере дисциплинског кажњавања, и чији је образ већ јако одебљао. Па и сама уредба у своме 9. чл. говори нешто слично овоме, јер се условљава да се овом казном може казнити само онај официр, који је за последње две године био кажњен са најмање 30. дана затвора.

Налазим да ова казна није ни најмање неумесна па према томе може се и даље задржати. Само се може желети да старешине буду веома обазриве при предлагању официра за ову врсту казне, јер у колико се мање буде употребљавала у толико ће бити од јачег ефекта. , Једино што би се противу овога чл. 9. уредбе могло рећи то. је да би га требало изменити тако, да се овом казном може казнити само онај официр који је у текућој години више пута грешио и био кажњен са преко 30 дана затвора у неколико пута, а који по својим карактерним особинама не даје гаранције да ће се поправити. још би се могло прецизирати и за које врсте грешака би се могао фицир казнити овом казном.

3) 0 казни затвора за официре и подофицире.

Пуковник г. Дабић је противан примени казне затвора на официре и подофицире и за дисциплинске иступе. Он ово своје гледиште подупире извесним доказима које је свео у пет група.

Морам одмах рећи да се не слажем са гледиштем пишчевим као и са његовим доказима.

Као год што пуковник г. Дабић, на целокупну уредбу о војној дисциплини, гледа са правне тачке гледишта, тако он и на казну затвора гледа правничким очима и губи из вида да је то једна дисциплинска поправна мера па да стога на њу треба гледати са педагошке тачке гледишта.

Ако се пак на дисциплинску казну затвора гледа са педагошке тачке гледишта, видећемо одмах да је та врста казне као дисципплинско срество заступљено у педагогијама најкултурнијих народа; казну затвора предвиђа школска дисциплина свих народа, ма да у школском васпитању не може бити речи о повреди неког