Ratnik

34 РАТНИК

Према томе, дисциплинска казна затвора је чисто војничко дисциплинско поправно срество и као таково оно је бар за сада неопходно и незамењиво. Истина казна затвора може да буде и оштар нож са две стране, али то не значи да га треба одбацити, већ тај нож треба стављати у веште и мајсторске руке, па ће сећи увек како треба.

Дакле не одбацујмо казну затвора, већ спремајмо и постављајмо мајсторе на одговарајућа места, и онда неће бити опасности од казне затвора.

Поред садањег система дисциплинског кажњавања требало би још реформисати и сам начин издржавања ове казне. Казну затвора требао би официр да издржава у своме стану и стога ову казну назвати домаћим затвором, за разлику од судског затвора који би се издржавао у нарочито одређеним локалима касарне или неког надлештва.

Предлог пуковника г. Дабића да се казна затвора за официре и подофицире замени новчаном казном налазим да није срећно изабран, јер би се тиме промашио циљ дисциплинског кажњавања, кажњавајући кога новчано, не може се нико васпитативати.

Она пак примедба пуковника г. Дабића да ова казна чини на штету официра и подофицира, као једне категорије државних службеника, један груб изузетак од свију осталих категорија државних чиновника и службеника, такође није оправдана.

Официр по природи свога посла и задатка огромно се разликује од свих осталих државних чиновника и службеника. Сем тога код цивилних чиновника нити може бити, нити је потребан онај однос као што је у војсци између претпостављеног и потчињеног. '

Председник суда на пр. и директор гимназије само су први међу равнима и то само док су надужности, а ван дужности, на улици само су колеге.

Због природе своје службе официр стога не може ни имати сва она права која уживају цивилни чиновници. Државе које су сматрале да и официри имају сва грађанска права учиниле су да су упропастиле војску.

ЈН

0 повећању власти дисциплинског кажњавања.

Пуковник г. Дабић налази да је у погледу обима и надлежности дисциплинског кажњањвања нижим старешинама дата сувише мала власт према потчињенима, и да би је требало повећати, и мисли да би се тиме у интересу службе и дисциплине појачао и њихов старешински ауторитет.

Заиста ово гледиште изгледа мало примамљиво, али само за лаике, стручњаци пак тешко да ће се сложити са овим гледиштем.