Ratnik

ОРГАНИЗ. РАТНЕ ВОЈНО-ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СЛУЖБЕ 13

>

до сада, стратегијско оружје првога реда, које у интересу слободе у акцији највише војне управе, треба да је потпуно у њеним рукама. Но, постоји једно друго питање које овде ваља додирнути, на име питање методе, којом се војна управа има да послужи при узимању железница у своје руке. По моме мишлењу, прелаз железница под управу војске треба да буде посве неосетан. У рат се мора да уђе са готовим апаратом и без икаквих пертурбација у орагнизацији службе и редовном управљању истом. Дакле, организам целокупне железничке мреже у земљи, онакав какав је, остајући на своме месту и у својој дотадањој организацији, ставља се на расположење војној управи, која са што мање потреса треба да изведе само допуну постојећег уређења на зкелезници, како би се огарантовало најлакше спровођење њених замисли и пројеката, у колико би били у зависности од функцинисања железница у земљи. Какве веће и корените измене у организацији управљања жељезничком службом не могу се оправдати никаквим потребама; на против, могле би бити врло штетне па и опасне не само из разлога, што би се измене у организацији управе једног тако колосалног техничког организма, као што су жељезнице, морале изводити споро и са највећим опрезом,него још нарочито стога, што би се те измене имале спроводити у току мобилизације и концентрације војске, када су жељезнице у највећем напону корисног и врло значајног рада.

Други принцип је у вези са првим и по моме мишљењу треба да гласи: Органи војске, којима се мирнодопско уређење управљања жељезничком служебом, по огласу мобилизизације има да допуни, ради формирања највише војномсељезничке управе, не смеју бити импровизовани. Ти, дакле, органи морају још у мирно доба постојати и занимати се жељезничким питањима и пословима, тако да примањем жељезница у своје руке, буду потпуно на висини дужности и способности, да је најрационалније искористе за ратне циљеве.

Трећи принцип је потреба за поделом рада пи децентрализаџијом управе војно-ожељезничке службе. Очевидно, да је немогуће управљати службом на жељезничкој мрежи целога ратишта са једнога места, чак и у случају кал је та мрежа врло мала. И стога се целокупна управа ратном жељезничком службом састоји из највиших тако званих управних органа и извршних сргана: команада мрежа, линија и станица. Искуство је пак, као што смо већ видели, показало, да је у интересу лакоће, брзине и поузданости рада потребно све те органе делити у две групе, па оне на предњој (војишњој) зони ратишта ставити под Врховну Команду, а оне на логадњем делу под Министарство Војно.

Четврти принцип. Жељезнице док су у служби војске само ће тако дати највеће резултате, ако се војна управа не меша