Ratnik

134 РАТНИК

непријатељског напада, а одмах по том и за освајање Скопља, ш отварање везе са савезничким трупама у долини Вардара.

26. октобр војвода Бојовић је наредио напад на непријатеља Моравском и Вардарском дивизијом, али са тим нападом не постиже готово никакав успех, а војвода долази до уверења, да непријатељ из дана у дан добија не само ојачања већ и поуздања, сигурности и чврстине у својој акцији. Исто тако константована је тежња нептријатеља за обилазак лревог крила и бока Вардарске дивизије, те се због свега тога војвода још истог дана обраћа Врховној Команди молбом: да П. Армија заузме положаје „Китку“ ш „Белу главу“ и да се о даљем свом раду наслања на левокрилну дивизију из састава трупа Нове Области.

Карактеристично је да су у ово време сви команданти наших армија добили писмено овлашћење Врхонве Команде, да имају пуну слободу у избору средстава за повраћање духа и дисциплине код својих трупа, — а у исто време и једно врло оптимистичко обавештење о општој ситуацији. Ваљда из разлога, што су последњи дани месеца октобра били дани нешто интензивнијег превожења француских и енглеских трупа и њиховог "материјала до Струмице, Демир капије и Ђевђелије (пуштено је по 8-10 возова за 24 часа), наша Врховна Команда је ценила, да је близу тренутак када ће нам савезници са довољно снага притећи у помоћ и изазвати преокрет у ситуацији. У томе извештају наводи се: „Шиљање савезничких трупа преко Солуна у Криволак врши се највећом журбом и у најкраћем времену отпочеће одлучна акција“...... „Али Акџија Француза већ је отпочела и Бугари су очистили десну обалу Вардара. Руси ће такође отпочети акцију првих дана месеца новембра“...... Ако на овоме месту створимо себи слику стварног распореда и стања главне снаге наше војске, у времену писања овог извештаја (управо 26. октобра 1915. године) и ако. не изгубимо из вида податак, којим је наша Врховна команда морала располагати, има да француско-енгласка армија, која је у то време преко Солуна пребацивана у најнужнију област Србије имала у своме саставу свега шест слабих и непотпуних дивизија, морамо се заиста са чуђењем запитати: сме ли се веровати, да су нас у најкритичнијим часовима борбе са непријатељем наши велики савезници могли обмањивати; да ли је могуће да наша обавештајна служба није била у стању благовремено то да оцени и чиме се у опште може објаснити веровање наше Врховне Команде у оно у шта се није могло веровати 7!

29. октобар командант Трупа Нове Области шаље Врховној Команди по нарочитом куриру представку, којом још једном могли за ојачање (комбиновани одред, који му беше, додељен имао је свега 2000 пушака, а сем тога није могао доћи у састав трупа Нове Области пре 1, новембра), те како би могао што пре да