Ratnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 135

предузме снажан напад на непријатеља у циљу освајања Качаничког и Кончулскок теснаца са Скопском Црном Гором, а одмах по том да освоји Скопље п Куманово, другим речима да отвори пут за брзу везу са французима, који су отпочели операције уз Вардар. У овој исцрпној и документованој представци господин војвода је врло рељефно истакао значај што бржег пренашања тежишта операција на Косовско војиште, — те како нас непријатељ не би својим обручем прикљештио и на Албанију набацијо.

На ову представку Врховна је Команда одговорила под 31. октобром и то овако:

„Команданту Трупа Нове Области.

Врховна Команда стално води рачуна о целокпупној ситуацији на ратишту. План повлачења целокупне наше војске, који је до сад у брзом извођењу има за циљ, да се на Косово прикупи што пре сва наша оперативна снага, те ће се и тежиште наших операција на овај начин убрзо пренети на Косовско војиште. Тада се мора настати, да се отвори комуникација са Солуном и да се добије веза и наслон на наше савезнике.

Команданту је била упућена Дунавска дивизија 11. позива, али она је се морала задржати због незгодне ситуације, у коју је била запала 1. Армија, пре њенога пребацивања на десну обалу Западне Мораве код Краљева и код самога Краљева.

Тако исто била је упућена и Моравска дивизија [!. позива да избије на Китку иту да се стави Вама на расположење, али врло незгодна ситуација у коју је била запала 1. Армија код Лесковца, ово апсолутно није дозволила, већ је командант П. армије морао задржати још неко време Моравску дивизију 11. позива, докле не успе, да установи ред код својих трупа и да се борбом пребаци на правац Лебане-Медвеђа-Приштина. Чим овај задатак буде решио, Моравска дивизија [!. позива упутиће се ка Гиљану и ставиће се на рахсположење томе команданту, а дотле се морате задовољити Комбинованим одредом, кога Ви већ диригујете на жељено место.

Као што се из овога види и Врховна Команда тежи да тежиште операција постепено пренесе на Косовско војиште, само ово не може да изведе брзо због планинско земљишта, рђавих комуникација и врло тешке и споре евакуације хране и муниције у позадину“.

Расматрајући овај одговор Врховне Команде, војвода Бојовић је у својој књизи сасвим оправдано и умесно констатовао, да је Врховна Команда заиста делила у потпуности његово мишљење о питању пренашања тежишта операција на Косовско војиште и долажење у везу са савезницима у долини Вардара, — али да је зато било знатне разлике у схватању времена и360Ђења свега овога, јер док је он као командант Трупа Нове Области