Ratnik

ФРАНЦУСКАТАРТИЉЕРИЈА У ОДБРАНИ 27

Левокрилна подгрупа: 3 батерије 120% 2 » 155% дуг.

Четврта подгрупа — названа подгрупа оруђа великога домета — састављена је била из свију модерних оруђа (105% и 155 „Фију,). Задатак ове подгрупе био је да дејствује на цео одсек корпуса, те је стога под непосредном командом корпусне артиљерије. Брза концентрација моћне ватре била је могућа против оних тачака, одакле је претила опасност; а тако исто, било је могуће тући и позадину.

Дејство артиљерије пре битке. — У почетку месеца јула корпусна обавештајна артиљеријска служба закључила је из аеропланских фотографских снимака, да нису на месту ни непријатељска артиљерија ни муниција, дакле, — да непријатељ није спреман. Али 12. јула констатовано је да непријатељ довршује последње припреме, и да је према томе напад неизбежан.

По мери како су добијани извештаји о непријатељу, тако је француска артиљерија увођена у дејство, које је постојало из дана у дан све јаче. Артиљерија из појачања избегава да гађа.

Вршена су ова гађања:

Гађање за спречавање. — Ова гађања вршена су и дању и ноћу и онда, када се услед рђавога времена није могло вршити осматрање из аероплана. Гађани су сви путеви и пролази, који су се стицали ка 1-ом положају. Утрошак муниције био је обичан, т.] 1 борбеног дана за пољску 75% артиљерију, а + борбенога дана за тешку дугачку артиљерију.

Гађање за рушење свију нових фортификацијских радова, који су откривени помоћу фотографских снимака, као н. пр. батерије, слагалишта муниције и материјала. Од 7. до 15. јула дневно су по 12 слагалишта дизани у ваздух.

Гађање против бивока, зона или важнкјих пролаза. Гађање је вршено у границама располагања са иперитним зрнима.

Системи артиљеријске ватре предвиђени за саму битку. 14. јула ТУ. армијски корпус извршио је један препад, заробљени су неки немачки војници и од њих се сазнало, да се непријатељске . трупе масирају за напад и да ће гађања за припрему битке почети 10 минута по поноћи 15. јула. Због свега овога француска артиљерија је, почев од 23 часа 14. јула, са свима оруђима, која су била слободна, вршила гађања за спречавање, стављајући под ватру најближу и најдаљу околину, рачунајући од 1-ог непријатељскога положаја. Ова гађања нису дуго трајала, и престала су, чим је непријатељ отпочео припрему напада.

На реду је да се упознамо са обзирима, који су налагали усвајање оваквог система ватре ради дочека нападних трупа: