Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 109

у противном искључива животињска храна била шкодљива за наш организам. Испитивањем је пронађено, да је најздравија људска храна онда, када је састављена од 27:59, животињског и 72759 биљног порекла.

Материје хидро-карбаната служе, за произвођење енергије и топлоте, а остављају у организму само воду и угљеничну киселину, као продукте њиховог сагоревања.

Хлеб садржава у великој мери материје хидро-карбоната, јер овој групи припада скроб. Према томе је хлеб важнији за нашу исхрану због његовог богатства хидро-карбоната, но због садржаја беланчевинастих материја. Али како сам напред споменуо, хлеб се не сматра као наша једина храна, већ он прати осталу храну која је богата азотом и уноси у наш организам само један део азотних материја биљнога порекла, које су за нашу исхрану неопходно потребне.

М. Е!ецгепЕ је испитивао енергетичну вредност хлеба, посматрајући га с једне стране као извор азотних материјала, а са друге хидро-карбоната. Он је узео разне врсте брашна (добивено на 100. кгр. жита, 70. кгр. брашна')) и то она, која су врло богата азотним материјама и она, која задржавају ове материје у што мањој мери. Прво је испитао енергетичну вредност појединих врста брашна, а затим хлеба направљеног од ових брашна и добио је следеће резултате:

ТАБЛИЦА Је 3.

Азотичне | Материје Енергетична брашно (0Д материје | вредност

100 нгр. жита нзвађено 10 НГр. брашна)

Вода Лир | пне Је ов | ти Унупно | Глитена | Масне | карбо- пије _ | 19/о воде рала

ната

Калорија 1 |5,љо] бој 5-70 Оља бо 0... 3858 | 3318 2 15. јој 8255] Т.ла| Го 2] Оља 3819 | 3285 3 Гб.ра] Чао] Зала] Торо 2 от О.аа| 3843 | 3305 4 Гај О. 9-ро! 1 |72.ко] О.а 3838 | 3301 5 14 .ојТО-ов! О... | 1] Ол! 3842 | 3304 б Па ИЗ овој Та Тло] Оне 3851 | 3308 7 Г2.оа|14.„|2.бо| 1.170: Ол, 1856 | 3316 | 8 12. Ба За] Гл |бд, 3831 | 3295

1) Значи да се при млевењу сејањем млива кроз разна сита извуче 70 кгр. брашна и 30%/ остану мекиње; ово важи за сва брашна у таблици Ме 3.