Ratnik

ЛУДЕНДОРФ и МАЋЕДОНСКА ОФАНЗИВА 13

фронта, нов је доказ да се непријатељ није никако надао да буде нападнут на овом делу од стране главне савезничке снаге,

Интересантно је упоредити концепције двају главних команданата у Маћедонији у питању резерава.

Ђенерал фон Шолц, налазећи се у дефансиви, када су резерве потребније него и у офансиви није у опшле ни имао стратегијских резерава. Његова интервенција у битци могла се манифестовати једино слањем појединих батаљона или унајбољем случају, појединих усамљених пукова. Ове су јединице могле улазити у борбени окршај тек после дугих и заморених маршева, у нереду и без све своје коморе. Оне су унапред биле осуђене да буду убрзо одвучене општом бујицом трупа у отступању Ђенерал Франше Депере, напротив, умео је да себи формира јаке стратегијске резерве, ма да је он имао иницијативу у операцијама, припремајући офансиву. Сем три потпуне пешадиске и једне коњичке дивизије које су биле у П линији на српском фронту, он је располагао са још три потпуне пешадиске дивизије, у П линији, у општој резеви, не рачунајући одсечне резерве на расположењу нижих команада.

Упоређење је фрапантно. За исту целокупну снагу, на једној страни у опште и нема стратегијских резерава већ само неколико усамљених и разбацаних батаљона и пукова; на другој ; -„етрани, сасређено је шест пешадиских и једна коњичка дивизија, ~ баогр са целом својом артилеријом и материјалом; оне су чврсто у

рукама својих команданата и спремне за покрет. Сем тога дуж целога фронта налазе се и локалне резерве.

На страни непријатеља имамо линијски систем, унапред осуђен на неуспех; на страни Савезника, ђенерал Франше Депере је имао смелост да остави мање важне делове фронта готово без посаде и да тиме створи себи јаке резерве, постављајући их по дубини, да би их могао ангажовати према стратегиским потребама и интервенисати у битци успешно и дуговремено.

Ово је нов разлог, који је непријатеља осуђивао на пораз. Кривица је увек до Главног Команданта ђенерал фон Шолца, лично, јер је се он сам морао бринути да себи створи резерве.

ж ж зе

Пређимо сада на извршење битке, да би могли констатовати како су се бориле непријатељске трупе, које су грешком својих команданата биле стављене у деликатну и критичну ситуацију. Тек 12. септембра могао је ђенерал Депере да фиксира 14. септембар, као дан када треба да отпочне артилеријска припрема, за чије је трајање било одређено 24 часа. Напад пешадије имао је дакле да отпочне 15. септембра рано изјутра.