Ratnik

14 РАТНИК

И доиста, 14. септембра, у 8 часова отпочела је на српском фронту артилеријска припрема. У исто то време, отпочела је савезничка артилерија демонстративно бомбардовање на више делова фронта у циљу обмане непријатеља.

Бомбардовање нашом артилеријом извршено је сходно утврђеном плану. Ма да време није било савим јасно и ма да су наше гранате проузроковале доста густу прашину, артилеријско осматрање могло се добро вршити. У току поподне, могла је наша авијација констатовати да су у рушењу постигнути добри резултати. Непријатељска артилерија је одговарла али слабо.

За време ноћи, наша је артилерија продужила лагано гађање на непријатељске положаје, да би спречио оправку порушених објеката, а наша је пешадија дошла на своје полазне положаје за напад.

Важно је забележити да је на сам дан артилеријске припреме, око 16:3' часова, наша авијација открила, на путу ДоњеПолчиште, пет непријатељских камионских секција, свака од приближно 50 камиона, које су се из околине Прилепа кретале ка српском фронту.

То је био сигуран знак, да непријатељ, као што су Савезници уосталом и очекивали, доводи појачања. јер, и ако је бомбардовање савезничке артилерије, отпочело тога дана на више делова фронта, ипак је непријатељ, после неколико часова његовог трајања могао да оцени према густини и интенсивности ватре где ће бити главни напад. Он је тада почео да упућује најближе резерве ка угроженом фронту.

15. септембра у зору (5.30 часова) кренула је се на напад пешадија Шумадиске дивизије и двеју француских дивизија (17. колонијалне и 122.)

Сходно плану напада, две француске дивизије имале су задатак да отму 1 бугарски положај до подне. У то доба, оне су требале да се зауставе и да пропусте две српске дивизије — Југословенску и Тимочку — намењене за гоњење и за напад у току истога дана или најдаље у ноћ 15.-16. септембра на Козјак, најважнију тачку [П непријатељског положаја. Имали смо намеру да се дочепамо овога виса пре но што би пристигла непријатељска појачања.

Међутим овај план није могао бити извршен у предвиђеном времену. Бугарске трупе, за које Лудендорф каже да нису хтеле да се бију и које оптужује издајством, дале су напротив влро жилав отпор упркост поражавајућем дејству наше артилерије и нашој огромној бројној надмоћности.

Ни једна ни друга француска дивизија нису могле стићи до подне на одређену им линију, и поред њихове неоспорне храброи енергичности и опрезности командовања.