Ratnik

2 РАТНИК

Непријатељ је свуда знатно доминирао савезничким положајима, изузев дела код Хума, Сокола и Кључа Црне реке.

Удаљење ровова просечно 80—100 м.

На фронту П. Српске Армије непријатељ је држао део планинског гребена „Сокол—Добро поље“ — „Кравица“ „Обла чука“ — „Камен“ — „Западни и Источни Ветреник“ и „Голу Рудину“. Цео гребен био је организован и фортификацијски припремљен у 2-3 линије као 1 положај и то за најупорнију одбрану. Утврђивање, како у тактичком тако и у техничком смислу, изведено врло добро; ровови дубоки за стојећег стрелца, са настрешницама; препречна средства у више реди; довољно резервних места за митраљезе и бацаче бомби, активних и пасивних заклона.

Други непријатељски положај био је на „Козјаку“ и „Тополцу“ у вези са „Студеном водом“ лево и „Кучковим и Ђуровим каменом“ десно, недовољно утврђен, сем „Козјака“, на коме је било израђено нешто ровова и препрека, али остали део положаја готово није ни утврђиван.

Даље у позадини, и ако је било добрих и јаких положаја, није у фортификацијском смислу ништа на њима рађено нити припремљено.

Значи, да је непријатељ намеравао да први положај упорно брани и да га је сматрао незаузимљивим, што је велика грешка, јер кад је са првог положаја отеран, није се могао нигде задржати и скоро сву артилерију остављао је на положају као плен, јер сем неприпремљених прихватних положаја није припремио ни путове за оступање артилерије и возова. Топови су били на првом положају, а запреге у дубокој позадини по јаругама, те су муницију преносили на рукама и товарним коњима. једини колски пут са „Ист. и Зап. Ветреника“ водили су поред „Борове чуке“ и „Кривичког Камена“ за „Козјак“ и тај је пут у првом нашем налету пресечен.

На првом напријатељском положају најважније су тачке: „Ветреник“, „Кравица“, „Добро поље“ и „Сокол“. Оне су биле врло добро организоване и утврђене са 2-3 линије ровова, свака од њих за самосталну одбрану и јако брањене пешадијском и артилеријском ватром. При томе су им нарочите помагале истакнуте тачке „Ветреник“ и „Добро поље“, те су нас могли тући анфиландом па и леђном ватром, због чега смо морали по „Кравици“ и „Облој чуки“ израђивати потпуно прикривене ровове.

Приступ непријатељском положају био је отворен и врло тежак због стрмности и камењара, али је имао добру страну, што је простор између појединих линија пошумљен, те је одбрана ослабљена, а наше кретање прикривено.