Ratnik
О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 3
Ветренички масив који је држао непријатељ у целости, извукао се и истакао у правцу југа и задржао у нашу страну толико, да је непријатељска артилерија са њега гађала на три стране: анфиладне у правцу истока према „Голом билу“, у правцу запада према „Кравици“ и „Добром пољу“, где је и леђном ватром гађала, и у правцу југа ка „Моглени“ и „Катину“. За своју сопствену одбрану артилеријом није повољан због стрменитости нагиба, те је одбрану „З. Ветреника“ вршила артилеријска група са „Доброг поља“ и „Кравице“.
Ветренички масив је био најважнији и најкориснији део положаја на непријатељској страни. Одвојен дубоким потоцима од по 1000 м. „Бичкијем“ и „Сушицом“, а подељен непрелазном „Парашницом“ на „Источни и Западни Ветреник“, чији се северни крајеви стичу у „Слоновом уву“, кључу Ветреничког положаја (1740 м.), чинио је један неприступачан и неосвојими бедем на нашем делу фронта.
„Западни Ветреник“ има изглед дугачког и узаног планиског гребена правцем север-југ, са уским фронтом на југу. Његов фронт према западу дужи је много него фронт према југу, али је у многоме скраћен каменитим, стрмим и непрелазним отвором, тако, да је приступачан само у северном делу, који се спушта под именом „Безимена коса“ ка п. „Бичкији“. Прилаз том косом ка „Запад. Ветренику“ и ако је тежак ипак је могућ, а и користан, јер води најкраћим путем ка кључу положаја, „Слоновом уву“.
На осталом делу фронта могу се кретати само појединци, и то са тешком муком, али у колико је све тешко за нападача, у толико има користи, што се непријатељским рововима може прићи прикривено, да на даљину употребе бомбе, што је добро дошло за наша јуришна оделења.
Због самог отвора земљишта, непријатељ на овом делу фронта није ни имао непрекидне ровове, него се и он местимично, по групицама, утврђивао зидовима од камена и између камењара зидао митраљеска гњезда.
Ради јаснијег појма о овом делу фронта ка „Запад. Ветренику“ навешћу један разговор о њему. Приликом састављања плана и рекогносцирања за напад, Командант Шумадијске Дивизије поч. Ђенерал Петар Мишић у разговору са начелником штаба Енглеске војске, упитао га је: „Шта мислите о мом нападу на „Западни Ветреник“2 Енглески ђенерал је одговорио: „Када би нападали ми или Французи, сигурно да не би ништа учинили, а за вас Србе, не знам ништа да кажем“.
Слично је мени. Командант 17. Колонијалне дивизије ђенерал Прино рекао и још у шали додао, да треба да подигнемо асансере.
„Источни Ветреник“, почев од „Слоновог Ува“, иде у југоисточном правцу до „Западне Рудине“, где се рачва у два крака, једним дужим у правцу северо-источном, а другим краћим у
ЕЈ