Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Abreiſe

Abreiſe, f. 014232k, I01432K, ITOXOA; — El, Ve. N. поћи, полазити, отићи, кренути се на пут.

абтеен, у. а. откидати, откинути, ускинути, садералти, згулити, тргати, подерати, попепати; цртати, надртати; еп S<hloß —, одбити браву; еш Феббибе —, порушити, разградити; — Y. n. откинути се, покидати се; —ипо, f. рушење; еш abgeriſſenes (ЕШ, откидак, Одломак.

abreiten, v. а. (ет јего) , одјахати, одјевдити, уморити јахањем.

абтеппеп, у. а. претицати, претећи, престигнути; — у. п. отрчати, побегвути.

abriht-en, “. а. обучити, обучавати; дотерали, дотеривати; — ет јего, бирати коња; —tig, f. обучавање, дотеривање, бирање.

abriegeln, |. verriegeln.

abrieſeln, ут. п. цурити.

Abrikoſe, +. кајсија. -

abrinden, у. а. тулити, огулити, забелити (дрво), подгулити (кору).

abrindig, adj. abrindiges Brot, npenerer хлеб.

abrinnen, Y. n. Tehn, отицати, истећи.

Abriß, m. нацрт, план.

9(brifft, m. одлазак, полазак (на коњу).

abrollen, y. n. котурати се; ваљати се; скотурати се; одсукати, одмотати, ронити, одронити.

abroſten, Y. n. од рђе.

abröthen, У.

абун бен, y.

разјести се, отпадати, отпасти

n. пустити, пуштати црвенило.

а. одмицати, одмаћи, одмакнути, отурити, отурати ; — Y. N. одмакнути се.

abrudern, у. п. одвеслати.

Abruf, m. —ung, f. 04a20BaBe; —eln, Y. a, 0дазвали; Ме Stunden — , гласити греме ; —пидајфтеЊеп, п. одзивао писмо.

abrund-en, у. 2. окружити, окруживати, заокружити; —ипу, +. округлина, заокруживање. abrupf-en, Y. 2. чупати, очупати, скупсти; ung, È. чупање, скубење.

абтијеп, угла. разметати, разградити, развргнути (мост или одар зидарски итд.)

abrutſchen, |. abq{eitem.

abſäbeln, у. а. сећи сабљом.

abſa>éen, у“. 2. стоварити вреће.

Abſag-e, —ung, #. одрицање ; —ст, У. а. одрећи, одрицати; — ејпе #ril, отказати pok; einen Beſuch — , опорећи походе; 7. D. feinem Жефје —, одрећи се права.

abſägen, Y. 2. пилити, отпилити,

abſatteln, у. а. одседлати, одседлавати, раседлати, раседларати.

Abſatz, т. отеек, чланак, правило; (ап оце зеп), трешљен; (an Ффиђеп), пета, петица, штикла, ; (Зегјацу), прођа, продаја, ођпе—, на душак, без престанка ; —рој пи, п. одложна, пошта; —је, т. прикивачка.,

abſäßig, adj. abſälziger Drt, KPW.

abſäubern, ј. ſäubern.

abſaufen, y. а. локати, подокати; |id) —, Y. T. скончати локањем,

абјацдел, у. A. бисали, исисати, посисати.

абјацдел, у. 2. дојити, надојити, одојити.

Abſceß, ш. чир.

= WL =

Abſchlag

Abſchab-en, x. 2. стругати, остругати, саструтати; —је, п. остружине.

абјфафеги, у. а. ешеш ећраз —, купити, куповати што од кога.

abſchachteln, у“. а. гладити, угладити.

abſchaff-en, y. a. (einen SBebienten), OTHyCTHTH; — aus einem Orte, отправити Ha Mecra: ((9e= јеђе), укидати , укинути закон; (beſeitigen), уклонити; —ипд, отправљање, OTIJCT; Yyкидање, уклањање.

abſchälen, y. а. ољуштити; огулити, загудити.

абјђађеп, у. а. оценити , оцењивати, проценити, процењивати; (епу фењел einen Streit), кметовати; ипо, #. осецање, удењивање, уцена.

abſchaufeln, у. а. бацати, чистити лопатом.

Abſchaum, m. лена; 45. смет, измет, талог.

abſ<häum-en, у, а. пенити, опенити, —ши, 1. скидање пене.

abſcheid-en, у. а. учити. разлучити, раставити, — у. п. умрети, преминути ; —п. смрт, умор; —ung, +. лучење, растављање, растанак.

Abſchein, ſt. Abglanz.

абјђегеп, У. а. стрићи, шишати, ошишати, einen Fle>en, npoópnjarn; unten —, подбријати; —, 5. п. подбријавање.

900 ђец, ш. гроза, гнушање, мрзост.

abſheuchen, |. verſeuchen.

abſcheuern, у“. 2. очистити, истрти (посуђе).

abſ<eulih, 20). тнусан, гадан, ружан, грозан; --feit, f. rpAo6a, ругоба, гнусност.

abſchihten, v. a. ayunrH, pa3aayunTH, одлучити.

abjd)iđ=en, v, a. caarn, oAacaa, HOCAaATH, OTправити; —ипа, +. слање, одашиљање, пошиљање, отправљање.

abſchieben , v. 2. одмицати, одмакнути, OTHCHyTH, OvrypnTn; efDGŠ von 1 ф —, правдати се; — Femand von Ort zu 5016, тонити кота од места до места; —Ипу, ш. одагнаник, гоњеник; —шпду, +. одгон.

9(ојфјеђ, ш. испратња, опраштање, растанак, одлазак, полазак; (инат), отпуст де“ rihtliher ~, одлука, суд; — nehmen, праштати се, опраштати се, опростити се, den — дебеп, отпустити ; — Der Soldaten, (—8ибиље, +) отпусница.

abſchiefern, 15, У ?. љуштити се.

abſchießen (einen Pfeil 2c.), Y. a. 9aGrpeAaTH, пуштати, пустити, одапети стрелу; Schießgewehre —, IYKBJTH, опалити пушку, ешеп — , надстрелити; — Y. п. стрмо падати, отицати ; губити боју.

abſchiffen, у. n. заједрити, одједрити , отплоBATH, отићи на лађи; у“. а. одвести, посла ти (на броду), превозити; —1ddu10 , +. пола зак, одлазак (на броду); превоз (по води).

abſchilder-n, у. а. описати ; —ung, 3. опис.

abſchinden , Y. a. дерати, одерати ; 19 —,. убити се, убијати се послом. E

abſchirren, y. n. ein Pferd —, скинути с коња такум. ER O

abſchlachten, Y. 2. убијати, убити, поклали, 807 а

Елати. ; abſlaffen, y. п. попуштати, одвугнути Abſchlag, m. (abgeſhlagene Zweige), око

5] скосје; одбитак, откидање (од цене); auf

зесине, |