Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

agireit

адкеп, “. а. махати, играти (на позорници). апај, ш. рођак по оцу. зри, \. Bernſtein.

90 е, f. mx20; hölzerne —, mak; —nmaer, ш. шилар.

96 тјфе, 2. вашчије (пасје) грожђе; крушина.

Ahm, |. Ohm.

Ahnd-en, v. n. (beſſer: ађиеп), кобити, слутити, предвидети; — “у. а. казнити, педелсатиј —ung, f. кобљење, приказивање , слутња; (Егаје) педепса, каштига, казна, +. Бег јоп“ #иег —, иначе биће кажњен.

Aehneln, v, n. наличити, наликовати, наноCHTE. Ahnen, pl. праоци, дедови; племе, колено ; tafel, f, таблица родословна. Ahnen, у. п. слутити, приказивати се, кобити. Ahnfrau, +. прамати; —ђегт, ш. праотац, пра-

дед. :

aehnlich, adj. сличан, прикладан; —, аду. попут, налик; —1еН, +. подобност, сличност, наликост.

Ahnung, f. cayT6a, кобљење, приказивање.

Ahorn, m. jaBop; —en, adj. ja80poB8; —holßz, L. јаворовина; оба еђег —, жестика.

Aehre, f. клас, влат, влаће, класје.

aehren, у. п. класати, искласати; fi —, V. т. клипати (за кукурузе), —еје, f. пабирчење, палетковање; —т, тш. класобер.

aichen, ј. eichen.

Akadem-ie , 1. axkagzennja; —ifer, m. aRaAČMHR, академичар; —%, 24). авадемички, академичан , академијски.

90601, 24). некатоличан.

Akazie, f. багрена, багрен.

Akelei, +. попина капица.

ЗЦабађет, т. алабастар; —п, 24). алабастрен, од алабастра.

Alant, ш. оман ; —беехе, 2. црни рибиз (плод).

Alarm, m. узбуна, ј. Lärm.

alarmiren, |. beunruhigen, \{<xe>en.

9Палирапде, +. смоленица, фитиљача.

Alaun, ш. стипса, коцељ, шап, алум, једун; —artig, —haltig, 2дј. стипсан ; —еп, У. а. стипсати , остипсати; — hütte, f, —wert, n. CTHIICAHA; —ſicder, m. cruucap; —ſieden, n. стипсање.

ајђеги, 24ј. луд, глуп, безуман; —, у. п. будалити, лудовати; —ђе +. будалаштина, лудост, безумност ; —еп хебеп , рђогризати.

Alchy-mie , +. златотворство ; — miſt, m. 32AaTOTBOPAILZ —miſtiſh, 24). златотворан.

Alfabet, n. as6yxa , abeneaza; —iſ<, adj. asбучни; —, аду. по абецеди, по азбуци.

Alfanzerei, f. лудорија, будалаштина.

Algebra, +. алгебра; —1%, 24). алгебарски.

Aliment, +. храна; —аноп, +. храњење.

aliquote, adj. одломни.

9 егис8, ш. винобој, гроздбоја.

Alkoran, #. Koran,

У ореп, ш. алков, ложница.

all, aller, alle, alles, adj. vac, сав, Bu ; alle ſein, uecrary; alle machen, n0Tpomuru , похарчити, потратити; alle inSgeſammt, листом.

All, u. ce.

Allarm, m. \. Alarm.

allwaltend

allbereits, adv. jyp; jYpBe, Beh.

alſda, adv. овде, ту.

Allee, f. azeja, APBOPCJ.

Allego-rie , +. иноказ , алегорија; —%, adj. алегоријски, алегорички, алегоричан, ино-

– казан.

allein, con). ну, али, но, ама.

allein, ad). cax, jeauE, без друга; —, аду. са мо, салт; дапу и. до: —, сам самцит; —(еђеп, у. п. самоћовати; — бефет, у. 7. осамити ce: —bDe|ib , m. самопосед; —4де walt, —herrſhaft, T{. CaMOADIITBO , CaMOBaaAcTBO; —Datnbel, m. CaMOTDIMITBO , CaMOnpoAaja; —Ddnb{et, m. caMOTp;Ram ; —herrſher, ш. самодржац, самовладац; —19, 24]. једин, сам; —ремаиј, ш. монопол, самотрштво. aſſemal, аду. свагда, свеђ, свеђер, увек, навек.

alſen-falls, adv. на сваки начин, свакако; thalben, adv. посвуда, свагде, свуда.

aſſer, adj. caB, BAC, савколик.

allerdings, adj. zaxax0o, 82BCTA, JaMaMBO.

aller-erſt, adv. najupe, пре свега, нада све; ђапо, —1е], 24“. којешта, свакојако, сваке врсти; — ђе дел, р1. сви свети (благдан); heiligſte , n. причест; —Пеђу, 24]. мио, љубак; —, аду. красно, врло лепо; —шен, аду. особито, највише, врх свега; —јена, аду. са свих страна, свиколици; —100115, — wegen, ј. ашепеђафел.

90 8, п. све, свашта; — с УШепг је, бити све у свем; шп Allem, свега скупа, укупно.

aſſe-ſammt, аду. свиколици, листом ; —!0еде, аду. свуда, свакако ; —!оеце, аду. сад, управ сад, баш сада; —3еП, аду. свагда, увек, вазда.

(Са, 24]. ако јеко или mro; —gegentvart, f. cBenpucyrTEocT; —gegeuwüärtig , ad}. CBOприсутан ; —gemad<, |. allmählig; — gemein, а. опћи, општи, укупан; ит —еп, уопће, уопћено, уопште; —детешђен, # укупност; — gewalt, #. свемогућство, свемогућност; — gewaltig , adj. cBemoryb, CBEMOTyhaH ; gütig , adj. upeóazar; —gütigkfeit, f. npe6zaTOCT; —heit, f. укупност; —ег, аду. овде, ту.

Allianz, #. савез.

alliir-en, Y. a. caBesaTEA се; сјединити се; —е, 1. савезник.

all-jährlih, 24). свакогодишњи; —, аду. сваке тодине; —штафђе +. свемогућство, свемогућEocr; —müdtig, adj. csemoryh; —mählig, adj. постепен, —, аду. латано, мало по маг ло, помало.

9 онде, +. продиљка (менична).

all-ſehend, adj. cseBnaeh; — ſeitig, 44). свестран, oA cpHjy i — ſtündlich, |- ſtündlich; —tag, m. тежатник; —tägig, —täglih , adj. CBAKHAAњи, свагдањи ; 5. навадан, обичан; —, аду. сваки дан; —Сад9де 0, п. обично лице.

Alluvion, +. наплав, крш.

all-waltend, adj. cBeBzaaau ; —weiſe, adj. преuy aap; —weiSheit, È. upeayAPp0CT; — wiſſend, аду. свезнајућ; —!о јепђец, f. CBe8HaHCTBO; —ојех, ш. свезналица, сваштозналац, wiſſeriſh, ај. свезнадиу —100, ﬅ.-wo; —gzeit, f