Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

+

Almanach

allezeit ; —zu, —zuviel , adv. npe-, npezek, одвећ , одвише; —зита(, —309!619) , аду. свеколико.

9 тапаф, т. алманах, календар, забавник.

З(ппојеп, п. милостиња, прошевина, подела, дар, задужбина; —аие ецеп, уделити, поплатити; —1ет, —рједе, ш. едемозинар.

Aloe, +. алоа.

Aloſe, +. ћепа, (риба).

Aly, m. мора; —јив, ш. соломоново слово.

Alphabet, n. \. Alfabet.

als, conj. Kal, Kala; као, како, него, од; на прилику; —05, —19је, —Шшепи, као дај; раб, него да.

alsbald, con). одмах , таки, скоро.

аге али, аду. онда; тад, тада. =

ајо, 24у. тако; дакле, инди, међер.

ЗГеГег, 4. сврака.

alt, adj. crap , матор, вет, даван, у година ; in —en Zeiten, y crapo доба; (апошег је), старински: —шафеп, остарити, постарати; —етђеп, старити, остарити, постарали се, маторити ; з1. — реге, престарити ; ј6ſtellen, crapars ce; —en Geſichtes, баболичан; о. —en Zeiten her, 04 давнина; Це, +. старица, баба, стара; маторка; —<, 1. старац, стариш, старина, маторад; секеш, —eweiberſommer, m. 6aónno azero; er iſt 20 Fahre — , има (му) 20 тодина ; wie — if его колико (му) има година, 7

96, т. алт (глас).

9 Еап, т. доксат, лонџа, диванана.

9 ат, ш. олтар, отар , жртвеник ; —б[а6, п. кип од олтара; —[и4, |. —blatt; —thür, f. двери.

altbaden, adj. crap, старински, бајатан.

а беј бјадеп, 24). староков (коњ).

Alten, pl. |. 9{e{tern.,

Alter, n. cTapocr, доба, старина, век; 001 Sher, од старине, од давнина.

aelterlih, adj. родитељски.

ЈГ ест, т. старешина.

Aeltermutter, f, прамати, прабаба.

Aeltern, pl, pozHTe SH.

aeltern, altern, y. n. старити, остарети,

aelternlos, adj. сирота, без родитеља.

Alterthum, n. cTaPyBa , APeBHOCT, CTAPOAPCBHOCT; —-Sforſ<her, —fundiger, m. старовнаHan; —funde, f. craposraucTeo; —thümlid, adj. старински, стародреван.

ЗеПетрајег, т. прадед, праотац.

Aelteſte, 1m. старешина ; најстарији.

Altgeige, \. Bratſche.

altgeſhmiedet, adj. crapoxoBka (caóza).

Alt-geſell, m. први калфа; —о ита, 20). craроверан; —а!иббде, т. староверац.

ЈИНУЕ, т. алтиста.

ЈГ и, 24ј. стармали.

aeltlih, adj. rocrap.

Altmeiſter, \, Altermaun,

alt-modiſch, adj. crapzucin; —mutter, f.. Gava; — ſaſſe, m. староседилац; —рајет, ш. дед, праотац, прародитељ; —оиег 0, 24). старински: —ротђеги, ш. рт. праоци, прадедови, стари; —ое и , 24). бапски.

9({(umtiS, m. питомад.

— 79 —

anbauſchen

am (an bem), prp. Ha, 3px; (um den Superlativ zu Dilbem), Haj. :

amalgamiren, |. berquiđen.

Amarant, m. TPar0P, штир, ђипан.

Amarelle, f+. марела.

Amazone, f. амазонка.

Зпибов, т. наковањ.

9(mbra, m. амбер, амбра.

Ambroſia, #. амвросија.

Ameiſe, f. мрав; —п, мравињи.

9(meijen-=bdr, m. мравождер; —јђаије, ш. мравињак. Amelmehl, n. штирка, скроб. ·

Amen, n. axes, амин; —јадеп, аминати; —, DB. аминање.

Amethyſt, m. аметист (драги камен).

9(miant, m. aMnjaBT, азбест (камен).

Amme, f. дојкиња , дојиља, дојница ; —јећ, бабовати; —потетјЕ, т. бабовање; —рједе, +. дојиље.

9(mmetr, f. стрнадица, стрнатка.

Ammer, +. трешња.

Amneſtie, 7. амнестија, опроштење.

Amneſtirung, |. опроштење.

amortiſir-en, Y. a. eine Urfunde , yYCMPTETE HCправу; —ипу, # усмрћење.

Ampfer, m. mraBze.

Amphibium, п. водоземац.

Amphitheater, n. амфитеатар.

Amjel, +. Koc; —-, косовљи.

Amt, n. чин, служба, звање, уред, дужност; (Фофате), велика миса; (Gilde) nex ; (Diſtrict) koTaPp, окружје, срез, подручје ; ђацз, п. судница; —108, 24). без службе.

пет ф, 24]. уредовни, званични, службени.

9r(mt-moann, судац, судија, чиновник, — HGT јбађ, +. судчија, котар, подручје.

9пие, 243. уредски ; — БН, п. званични лист, — bruder, т. колега, друг; — деби не, genoß, m. |. Amtsbruder; —handlung, f. ypex0Bae; — pflege, у. Amtsverrichtung ; —\<öſſer , m. благајник; —ј бе, #. судница; 0. — гоедет, званично, службено; —еготеђЕиту, +. служба.

Зе, п. амајлија, запис.

An, prp. (mit Dat.) na, 0, при; (пи Асе.) у, о, на; до. код, к, ка, — der Wunde ſterben, умрети од ране; — 90119, 38, AO, ORO 20.

Anachoret, m. пустињак. D .

9(na{og-ie, #. подобност, наликост; —i\{, adj. подобан, налик.

9З(паује, | Zergliederung.

9(папа8, +. ананас, думлек.

Anaphora, f. naBopa,

9 патође, #. безвладност, безвластије ; ſetloſigkeit.

З(пабђет, п. анатема, анатемате.

9(matom-ie, 5. анатомија; —Пет, ш. анатом; —ф, 2дј. анатомски, анатомијски.

anba>en, v. a (901) налећи.

Anbau, m. усев, обделавање, тежање, сејањеј приновак, дозиђивање; —еп, у. а. тежати, сејати, дозидати ; доградити, приградити; апдебашјев Чап, питомина ; — У. т. населити се; —ет, ш. тежак. ;

anbauſchen, V. 1x. набушити се.

|. Ge-