Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
седњамча,
ſeen; untergehen (von der Sonne); jemand fißen heißen.
седњала, +. о5 Твећу (Aftr.).
седобрад, а, 0, adj. graubärtig.
ceaoraaB, a, 0, ad]. grautöpfig.
ceaoraaBam, nBma, m. Grauftopf.
седра, + Фа пет.
сеђа, f. Art Gerüſt beim Fiſchfange.
сеђење, ha, n. Sibßen,
сеђење, ња, п. das Grauwerden.
сежањ, жња, ш. Rlafter.
сежњадци, ака, Im. pl. Fühlhörner.
сезати се, зам се, “. 7. 1. Tangen.
cens, m. Stallkne<t, Groom,
сеисана, f. PadpferD.
ceja, f. Schweſter, Schweſterlein.
сејавица, f. Reißen (vom Schmerz); Wetterleu <ten. сејалица, +. Handdrill.
сејало, aa, n. Beutelkaſten.
cejaran, HIIa, m. geſäete Zwiebel.
сејање, Ea, n. Süen; Sieben.
сејати, јем, у. ï. ſäen; ſieben.
сејаћи, ћа, е, adj. Süe-,
сејач, ш. Фбетапи.
сејин, а, 0, 20). Ђес Фашејјех.
сек, m. Schnitt; Lehne.
caka, f. Untieſe.
сбка, f., Vv. сеја.
секавац, вца, m. Stachel zum Antreiben des Zugthieres.
секавица, f. Art Diſtel; qe{d)nitteneš Kraut.
секало, n. Lichtſcheere.
секати, кам, у. i. das Waſſer hinauswerfen.
секач, m. Werkzeng, Metalle zu ſchneiden.
cexkem, m. Scimpſwort für einen lei<tſinnigen alten Mannu.
секиљ, m, (Đalipn.
секиљача, f. wranenj{ad)S.
секин, а, O. adj., V. GejJHH.
секира, f. Axt, Beil.
cekHpuIa, f. Éſeines Beil; Art Hülſenfrucht.
секиричица, +. Haubenlerche.
секириште, та, n. Handhabe eines Beiles,
секирни, на, о, ad). Beil-.
секнути, нем, У. а. рт. ſtehen (vom S<merz, von der Schlange); einen Schlag führen um Feuer zu ſ<lagen; ſi<h anſtrengen ; cexny Kyra, die Peſt bra<h aus.
секња, f. Migräne.
секулинка, f. Setelsbirne.
cexyTuhn, m. pl. Sneidezähne.
села, f., Y. ceja.
селам, m. türfiſ<her Gruß.
селанце, ета, селашце, era, n. Dórflein.
селд, m. Hüuring.
селен, шт. Viebſtödel, ligusticum leyisticum,
ceauaóa, f. Siedelung, Wanderung.
селин, а, о, ad). der Schweſter.
селити, лим, YV. a p. bevölfern ; anſiedeln ; — се, у. 7. i. wandern, ſiedeln.
CÉANTU, AHN, Y. D. p. Sibgeſellſhaften beiwohnen. селица, f. Bugvogel.
ceanu, m. Brüdenbalken, Brüc>tenbaum, Brükkenruthe. — 518 —
cennja
селиште, та, n. Ort, wo ein Dorf geftanden.
село, п. Dorf.
сбло, п. ОШ Шдеје фај
селски, ка, 0, 3д)., т. сеоски.
сељак, сељанин, IN. Bauer, Dorfbewohner ; der aus dem nämlihen Dorfe iſt.
сељакање, ња, n. das üſtere Siedeln.
сељакати се, кам се, у. т. 1. üfters übelſiedeln. сељакуша, +. Büuerin.
сељанка, f. Bäuerin; die aus dem nämli<en Dorfe iſt.
ceæaue, era, D. junger Dörfler.
сељачки, ка, 0, adj. Dorf=z, Dörfler-.
семе, мена, п. Gamen ; — врапче, Фет fame.
семенити се, ним се, У. т.3. 1 Фашеп деђет.
семениште, Ta, n. Pflanzſhule, Seminär.
семенка, # Фашепоги.
семенце, цета, п. Фашјеш.
семенчина, сементина, È. nica (Pflanze).
семењак, ш. ет ОШ Pflanze, das zum Samen beſtimmt iſt.
семењача, 7. eine Pflanze zum Samen.
семење, ња, n. pl. Gamen.
семинарац, рца, ш. Фелттацу.
семконоша, + Фашепнадег (5 0к.).
сен, m. —а, +. Ффавел.
сена, f. Senna.
cegapa, f. Heuboden.
cepacT, a, O, adj. |d)attiq.
cenar, m. Senat; — ор, Фепајог; —оров, 2, 0, adj. бе8 Фепајоге; —орски, ка, 0, ad]. Senator-. ;
сенжег, ш. Улајогап.
сенит, а. 0, 24]. früftig.
сенити се, ним се, V. т. 1. сене ми се очи према, свећи, baš Litt blendet mir die Augen.
cènnna, f. Meiſe; — xoapa, Pimpelmeiſe; — Aayropena, parus caudatus (Art Meiſe).
capnma, f. Sabe. "
сеничић, ш. јипде деце.
сеничји, ja, Je, adj. Meiſen-.
cegka, f. Sdatten.
сено, n. Дец.
сеновит, а, O, adj. |d)attiq; —0 BWHO, Denebelnd. сенокос, ш. сенокоша, +. Heuwieſe, Heumahd, Heuernte.
сенопис, m. Silhuette, Schattenriß.
сентина, f. Фото.
сенушка, f. Buſenthierhen.
cem, m. Mühleiſen, Obereiſen.
сењај, m. Richtkorn (am Gewehr).
сењак, m. Heuboden.
сењка, f. Herbſtſylveſter.
сеоба, f. Siedelung, Wanderung.
ceoben, a, 0, adj. Siedelung8-.
сеоски, ка, 0, adj. Dorf-.
сеоце, цета, п. Dörflein.
сеоштина, f. Gemeindearbeit, Gemeindefrohne.
cen, m. Geier.
сепет, ш. ог,
cennja, f. Gerbefufe der Kürſchner,
Artemisia santo-