Ritam

LEVEL 42 - STARING AT THE SUN (Polydor - PGP RTB)

Pošto je kao novitet 1, oktobra prošle godine direktno na prvo mesto britanske top liste uleteo album "Staring At The Sun 1 ' - sastava Level 42, mnogo nagadanja oko daljeg toka karijere ove britanske grupe postala su veó sasvim izvesna. Album je praktično postao "best seller" I pre nego sto se pojavio u prodavnicama. Time je zapravo zatvoren prirodan krug stvari, gde su Level 42 samo igraòke u celom lancu diskografske mašinerije. Osnovani početkom 1980. na svojim ranim pločama eksploatišu jazzfunk idione, a sredinom osamdesetih (uz porast interesovanja britanske muzičke javnosti za soul muziku), Leve! 42 počinju da prave vrlo dobre jazzirane soul-pop ploòe. Vrhunac takve orijentacije i karijere uopšte predstavlja album - "Running In The Family" iz 1987. Òva odlična i izuzetno uspešna ploča (pet hit singlova, 2.5 milione prodatih albuma u celom svetu) donela nam je Level 42 u istinskom kreativnom zanosu na kome su pružili maksimum. "Staring At The Sun" je ploča koja se u svemu trudi da reproducira uspeh

sa "Running In The Family", od zvuka, Lindup/Kingovih harmonija, pa do lepršavoskakutavih ritmova i večitih (Stan Clarke/Chick Corea) inspiracija. Rezultat je • diletantski promašen album, pogrešne koncepcije, na kome ih zatiòemo u bezbojnom i unazađenom stanju. Slavljeni kao najbolji "beli soul" sastav u Britaniji (što svakako nisu), ovi iskusni profesionaloi rutinskì su se upustili u ponavljanje već izrabijivanih tema I motiva. I ako je Mark King (lider grupe, pevač i basista) veoma cenjen, i po mnogim britanskim kritičarima najbolji basista na ostrvu (a po čitaocima magazina "Blues And Soul" čak najbolji basista na svetu), krajnje Je noveravano da sebi dopušta takvu (ne)stvaralačku slobodu, koju čak ni trećerazredni veterani (npr. Status Quo) sebi ne bi dopustili, na svom 2014 albumu. "Starting At The Sun" je savršen primer pohlepe za novcem i slavom, gotovo sraman nadgrobni spomenik jedne velike grupe, beznaòajan u bilo kom smislu. *

Duško Piljak

ROBERT PALMER - HEAVY NOVA (EMI - Jugoton)

Verovatno i sam iznenaden ogromnim uspehom singla Addicted to Love, Palmer je po istom receptu posfupio i ovog puta: njegova vizija heavy-metal muz : e ovde je predstavljena singlom Simply Irresistible. Sve bi bilo mnogo podnošljivije da je ceo poduhvaf ostao na nivou singla, ali Palmer

je očigledno insistirao na velikoj ploöi. Album Heavy Nova je hibrid najraznovrsnijih muzičkih stilova počev od afro i Latino ritmova, preko melanholičnih, džeziranih tonova (Between Us), pa do Funky-soul i neobičnih pop pesama (Tell me I’m not dreaming, She makes my day). Sa dva do tri potencijalna uz to skromna hita, i 7 pesama koje su samo popunile prostor Palmer jedva da zaslužuje prolaznu ocenu. I ovaj njegov projekat više de se pamtiti po uspelim spotovima nego po muzici. **

Miško Bilbija

MICA PARIS - SO GOOD (Island - Jugoton)

U svom decembarskom, novogodišnjem kontigentu naša najveća diskografska kuća Jugoton, isporučila je i jedno vrlo sveže, aktuelno soul ostvarenje - debi album Mice Paris (čitaj: Miša Pari). lako pomalo zatvorena i teška na prvo slušanje (isto važi i za celokupnu noviju soul prgdukciju), Mica posle nekoliko preslušavanja ukazuje kako je velika šteta što se ova ploča pojavila tek poslednjih dana godine i time izgubila sve šanse da se nade na vrhu godišnjih lista (kod nas se ove liste zaključuju već sredinom decembra). "Nothing Hits Your Heart Like Soul Music" poruka je ove ploče i udarna pesma, na kojoj se izdvaja vokal Roger Christiana. Od ostanti gostiju treba izdvojiti još i čaroban glas Paul Johnson- a, kao i prvi

50