Ritam

certnim uslovima - a to su oni pravi - vrede samo one njihove jednostavne i snažio odsvirane lid ne pesme /sjajna "Posle svega", i nešlo manje uspele “ni mi se da bi organizator uzaludno pokušavao da me uveri da je"Deč ko", "Ti sit" i "Zabrinut'7. Postoji mesto na koncertima na kojima ogorčenost mora preći u ljubavda bi oni bili izuzetni, Oslobodioci su to imali, kao što su imali i trenutke razodaravajude nenapetosti. Ljudi se ne gube tako lako, a Oslobodioci najmanje izgledaju kao neko ko ne zna gde stoji. Vederašnji koncert bio je za njih роб etak posle poč etka. Ako su još 1985. kao Yugoslav Sun dokazali sve što je trebalo dokazati u vezi svog talenta, ’BB i 'B9 su podetak nedoumica za njih. Prošlogodišnja kaseta za produkciju Slovenija - “Prva ljubav" i ovaj koncert stvaraju sliku o sastavu koji je siguran u svoj potencijal all ne može da se odludi kako i da li da ga uopšte iskohsti, Suviše ideja odjednom, ođ kojih neke nisu nipošto dobre - to je odlika talentovanih. Svest o tome kako se ono što б inimo odražavanađrugima-toje odlika onih koji traju. Mnogo pitanja, mnogo odgovora dosta nade. Da li Oslobodioci imaju suviše srca da bi bili i beogradski? Dragan Ambrozid

GRAD KLUB STUDENATA TEHNIKE, BEOGRAD 11.2.1989. Kao najava zvanic nom delu koncerta, pravo niotkuda, pojavila se grupa Brilijantin (valjda tako rekoše da se zovu). Svojim šablonizovanim videnjem hard rocka nisu uspeli ni izdaleka da dosegnu (verovatno) svoje uzore, Tvrdosrce i velike uši, pa ne zaslužuju ni trenutka pažnje više. Grupa GRAD iz Rijeke već duže vremena egzistira na Yugo rock sceni sa statusom nade, iako postoje od 'B5-e. Bend je objavio ukupno 4 snimka na zapaženim kompilacijama ("Rijeka-Pariz-Teksas" i "Najbolji usvo"), ali pravu šansu da izda sopstvenu р!оби još nije dobio, Ako se ovaj nastup uporedi sa konoertom sa kraja 'B7-е (takođe u KST-u) mogu se uoditi neke razlike. GRAD u sadašnjoj formaoiji posluje sa ritam sekcijom, dvojicom gitarista (ranije samo jedan) i peva 6 em Deanom Sraljacem, ima vécu agresivnost I sirovost ne go ranije, ali je

celokupan zvuk izbacivanjem klavijâtura izgubio na prostornosti i atmosferi. Na&lost, odliô no ozvиб enje i izuzetno profesionalan nastup, ne uspevaju da održ pažiju publike dužeoddvadesetak minuta: problem je u pesmama koje su dosta slid ne, te izgledaju kao neprekinuta varijacija na istu temu. I dalje je koncertni favorit No. I "Ima li nešto", što je najbolja stvar koju su do sada uradili. Pomalo neinventivan sound razbija “Vodi me" šteta je što takvih pesama nema vide. To je sve što su pokazali za "jedan školski das”. I pored svega, svojom feljom i entuzijazmom, GRAD zasluiije da objavi album (uz dobrog producenta koji im je neophodan) jer bi im on mogao delovati kao podsticaj u daljem radu, a time bi se i rasteretili balasta nagomilanih pesama. Realno, ovaj koncert ih tome cilju nije približio ni za pedalj.

Nebojša Miškovid

98