Ritam

prilično „nastranim” predlogom po pitanju rediteljsko-glumačke saradnje: „Tretiraj me kao što dreser tretira psa koga trenira. Ako želiš da gledam gore, red mi da gledam gore itd. Ovaj priviđno mazohistički glumački model ne samo da je inspirisao i druge glumce koji su učestvovali u ovom projekiu (Džemsa Erla Džonsa koji igra Konanovog najvećeg neprijatelja - Tulzu Duma npr.), veé je i pokazao da glumaéka inteligencija i intuidja (o tome kojim sredstvima ostvariti najbolje rezultate), bar na filmu, nikada nisu bile niti ée bili stvar treninga dramske narcisoidnosti.

Jedna od najvećih useljeničkih priča o uspehu ikada ispričanih Milijusov „Konan” filmsko je vaskrsnuće, jedne, činilo se, potpuno beznadne karijere, koja se, do tog trenutka, zasnivala na nekoliko „slikanja”. U, početku osamdesetih, novosuprostavljenom ~tough-guy”

obrascu, koji je do krajnjih (fizičkih) konsekvenci doveo (neki bi rekli - karikirao) ono što su' nekad stidljivo najavljivale personalnosti poput Klinta Istvuda, Čarlsa Bronsona ili Berta Rejnoldsa, Švarceneger ostavlja utisak „ready-made” pojave, koja sama za sebe predstavlja (pod)žanrovsku struju. Kao aktuelna i prestižna „box-office” zvezda određenog tipa filmova, dotimi, fakat, ima u svojoj kolekciji i određeni procenat rediteljskog škarta (Mark Lester, Džon Irvin, Pol Majkl Glejzer), ali pritom ne treba ispustiti iz vida njegovo učešće u nekim od najznačajnijih akcionih filmova osamdesetih poput Kameronovog „Terminatora” ili Mek Tirnenovog „Predatora”, Rad u Rajtmanovim „Blizancima” logično je ishodište (privremeno) u karijeri čoveka koji nikada nije smrtno ozbiljno tretirao svoju filmsku pojavu, što nikako ne treba izjednačavati sa odstustvom bilo kakvih kriterijuma. Krajnja rezultanta ovog telegrafskog filmskog izveštaja o poslednjih sedam godina koje je Švarceneger proveo u Holivi-

du, sadržana je u uvodu ovog prigodnog predstavljanja, i u poslednjem naslovu koji ste, nadam se, procitali. Elem, ono što je njegov direktni takmac Silvester Stalone formulisao u svom „Roki” serijalu - a to će reći veru u „Američki san” - Svarceneger je, u praktičnom smislu, realizovao. Vas to u kranjoj instanci uopšte i ne mora da interesuje, da bi povremeno pogledali neki ođ njegovih filmova. Ukoliko vam se gade, probajte sa nekim drugim - Džeki Čenom npr. koji je otvorio seriju ovakvih portreta na stranicama „Ritma”. Ukoliko vam se ni on ne dopada, vi ste defìnitivno izgubljeni za bioskop. I za „Ritam”.

Priredio i ponešto napisao

Goran Terzić

ARNOLD SCHWARZENEGGER Roden u Gracu, 30. jula 1947. Počinje da se interesuje za bodibìlding kao petnaestogodišnjak, dok je trenirao fudbal. Za vreme služenja vojnog roka u Austriji osvojio svoju prvu titulu, juniorski Mister Evrope. Posle toga vise pula osvajao naslove Mister Sveta, Mister Univerzum i Mister Olimpija da bi se 1980. potpuno povukao iz bodibildinga i posvetio filmskoj karijeri. FILMO VI: 1970 - HERCULES IN NEW YORK (TV film) 1973 - THE LONG GOODBYE (Privatni detektiv) Robert Altman 1976 - STAY HUNGRY (Ostani gladan) Bob Rafelson 1977 - PUMPING IRON (George Butler, Robert Fiore) 1979 - THE VILLAIN (Hal Needham) 1982 - CONAN THE BARBARIAN (Konan) John Milius 1984 - CONAN THE DESTROYER (Konan 2) Richard Fleischer - THE TERMINATOR (Terminator) James Cameron 1985 - RED SONJA (Kalidor i ridokosa ratnica) Richard Fleischer - COMANDO (Romando) Mark Lester 1986 - RAW DEAL (Žestoki udarac) John Irvin 1987 - PREDATOR (Predator) John McTiernan - THE RUNNING MAN (Čovek u bekstvu) Paul Michael Glaser 1988 - RED HEAT (Crveno usijanje) Walter Hill - TWINS (Blizanci) Ivan Reitman 1989 - TOTAL RECALL (Paul Verhoeven)