Ritam

UBOJITA IGRA

(THE DEAD POOL) Buddy VAN HORN, 1988. Oinst EASTWOOD, Patricia CLARKSON, Liam NEESON, Evan C. КШ distribucÿa: KINEMATOGRAFI 9l min.

Najimpresivnija činjenica u vezi sa petim nastavkom „Prljavog Harija” je da se on uopšte pojavio. Kada su već svi pomislili da je poste lest godina od finalnih Harijevih avantura Klint nepovratno omekšao i zagazio i vode džeza i boemije, pojavio se „Dead Pool”, kao direktan nastavak Zigelovog prvenca u serijalu, žešći i ciničniji od svih prethodnih nastavaka. Nasmejan i razgaljen činjenicom da su kritičari u „Sudden Impactu” najviše zamerali njegovom enormno dugačkom raagnumu koji je zamenio harijeve sve sporije reflekse, Klint je na finalni obračun u „Dead Poolu” izašao sa harpunom! Potpuno svestan svoje mitske nadmoéi i ljudske gluposti i onse vile nego ikad poigrava ikoničnim elementima svog kulta dovodeći do ushićenja obožavatelje, do besa protivnike. Prva žrtva manijakalanog übice nije slučajno filmska kritičarka, koja svojim radikainim stavovima (a i imenom) neodoljivo asocira na Polin Kejl. Bavljenje filmskim mikro-svetom u klasičnoj krimi postavci omogučilo je Klintu da do u detalje eksplicira sopstvene opaske vezane za holivudski milje, koji mu je, kao Ito je poznato, oduvek bio stran. On plastično prikazuje zašto je Hičkok glumce smatrao stokom (podsmevajući se svom glavnom izvoru prihoda), do maksimuma karikira nadobudnog lou-badžet reditelja horora (ne liči li on previle na Vesa Krejvena?), ali se pritom i beskxajno zabavlja otkrivajući übilačke nagone u neispljenim scenaristima. Istovremeno, Kiint anatemile poguban uticaj MTV-ja na filmsku esretiku, parodičnim spotom sa Guns n Roses. TV reporterka (u dinamiènoj interpretacijr Patrile Klarkson) njegova je tabula raza, ргеко koje ee Hari ovog puta isporučiti svetu svoje rasističko-patrijarhalne kodekse. Režija Badi Van Homa potpuno je funkcionalna i podredena Klintovom egu. lajam Nisom (Osumnjičen) otkriva svoje glumačke ličnosti. „Übojita lista” neće biti prekretnica u razvoju filmske estetie, ali ce svakako kultu Klinta Istvuda dodati novu dimenziju. Make ray day? *****

Dragan Jeličić

KOKTEL

(COCKTAIL) Roger DONALDSON, 1988. Tom CRUISE, Bryan BROWN, Elizabeth SHUE, Kelly LYNCH distribucÿa: KINEMA trajaiÿe: 103 min. Režiser, stvarajući film, prenosi svoje predstave o svetu, a one žive u njegovom delu onoliko kolika jc njihova čvrstima. Film „Koktel” nam pokazuje da čvrstina uverenja Rodžera Donaldsona nije na zavidnom nivou. Džordž Brent kaže u Vajlerovoj Demonskoj ženi: „Ne dozvojjavam da neko razvodnjava moja uverenja kao ni burbon koji pijem”, Dakle, piti ne znači sarno opijati se, veé je to i pitanje životnog stila. Pos'avlja se pitanje šta nije u redu sa Donaldsonovim barmenima?

Tom Kruiz je motnak koji je krenuo u Njujork sa ciljem da postane milioner. Na tom putu ga čekaju iskušenja lobija, koji ga upućuje na koledž i literaturu tipa „milion bez muke”. No, on ne shvata da je za uspeh potrebna đruga vrsta posvećenja od one koja je njemu dostupna. Jer, kako reče Džon Dankan, voda studentske opozidje u Glazgovu; „Njih vidamo za govomicom Ujedinjenih nacija, kuju zavere, dok piju crveni džin i voze se lamburdžinijem”. Biti barmen znači biti aristokrata radničke klase, veli Brajen Braun. Njegova ideologija je „valjanje i muékanje”, a ne rad. Uspeti znači biti (slina) nekoj bogatašici. On uspeva da ostvari svoj san, ali zaboravlja dajevažnije sa kim se pije, od toga šta se pije. Film nam ne pokazuje zašto se ovaj „rodeni dobitnik” übija. To ostaje našoj raašti u amanet. Tamo gde nema heroja nema ni Mefista. Danas postoje samo barmeni i publika koja im Mice. Kruiz nije momak koji može da pristane na pervertovanje uloga polova. Mi to apriori treba da znamo. Problem je u tome što on iici na nekoga koji je u stanju da pristane na sve. Matrijarhat može da bude smešan samo onima koji nikada nisu čuli za metod Džejn Fonde. Takvih je bilo u dvorani, a moje zapažanje mi govori da oni piju šumadijski čaj i gledaju Kung-fu filmove. Bajka o milionerki koja, zbog sumnji u svoje kvalitete, radi u nižerazrednim restoranima, samo je bleda senka nekadašnje fabrike iluzija. Donaldson ima potrebu da nam potvrđuje kako se stalno nešto dešava, ređa kadrove pune statista i predmeta, kao da time želi da reši svoju nemoć pred Ijudskim licem. Forma koktela mora biti u organskoj vezi sa njegovim sadrzajem. Opredeliti se za neki od ponudenih svetova, Japija”, rentijera, momaka koji tobože veruju u vemost, brak, porodicu, znači biti samo jedan sastojak istog koktela. Neuverljivost alternativa nas vraća u začarani krag, a različita tumačenja delà potiču od njegove neodređenpsti a ne od višeslojnosti. Mi znamoo da je samo jedno vino zahvale i radosti. Rečeno nam je da od tog vina pijemo svi. Sve drugo je anafora manihejskom bogu. Rodžer Donaldson je Novozelandanin koji jeu toj zemlji sniraio dva filma od kojih je drugi „Ne dam ti ćerku” bio prikazan kod nas. Pročuo se filmom „Baunti” zahvaljujuéi slavi koju su nosile predhodne verzije. Postcgi realna pretpostavka oscilacije kvaliteta u njegovom budućem radu. Odlazak u bioskop da bi se video film koji je on potpisao, predstavljaće svojevrsnu lutriju. Za ljubitelje koktela ovaj film ne može dobiti više od dve čašice.

Bogdan Zlatić

80