Ritam
LJUBAV I SLAST Partibrejkers
- K 4, Ш Ljubljana 1., 111990. I Majke, K 4, Ljubljana 8. 111990.
S obzirom na relativno slabu posetu koncerata u klubu K 4, koji nudi muzički užitak gledanja Ì sluäanja (što je ključna poenta koncerta) samo prvim redovima izvan „bazena” pred binom, Ijubljanska publika nije ni svesna da je u dva meseca doživela tri izvrsna koncerta koji zahvataju širok spektar savremenog kvalitetnog гока - od muzičarskog shvatanja stvaranja grupe DIE KREUZEN do primarne telesne opsežnosti roka PARTIBREJKERSA i MAJKI. I baš razlika izmedu ova potonja dva benda nam daje uvid u shvatanje telesnosti rokerskog zadovoljstva. PARTIBREJKERS su „u ovom gradu kompromisa” podeli oštro i energično, mada je intezilet koncerta u više bluzerskom segmentu pao, da bi se u poslednjoj tredini vratio ponovo na stari energični kolosek i na kraju zablistao tako kako jednom od najboljih savremenih domaćih bendova i dolikuje. Culi smo izbor pesama od podetka rada Partibrejkersa do danas, i sve zajedno su zvudale jedinstveno, homogeno i kao zaokružena celina. Posebno su one starije pokazale koliko su mnogo Partibrejkers napredovali ka dvršdem, kompaktnom i zrelom zvuku, To je muzika koja se zasniva na pankerskoj beskompromisnos-
ti i energiji, na lakodi Ramonesa i na dubini bluza. Zato tako spremo spaja primamu rokersku energiju sa nepokolebljivim individualizmom i senzibilitetom, pri čemu je njihov posebni svet zatvoren u sebe i u njega nema pristupa niko spolja. Kod Partibrejkersa je „ljubav zakon”, ali to nije sentimentalna zašederenost popa ili madizam vedine hardrokera, već dvrst stav „ja imam svoj svet, a ti svoj”. Ponavljajuda struktura, nezasiden zvuk, istaknut vokal, i pre svega nenasilna energija puna muzika daju nastupu Partibrejkersa doslovno telesnu dimenziju muzidkog zadovoljstva. Ona je pomognuta ponavljanjem, u kome cilj nije svršetak, ved put do cilja, jer sa ciljem i zadovoljstvo prestaje. MAJKE za razliku od Partibrejkersa nisu ni za trenutak popustili u tempu oštrog, tvrdog i dirajućeg nastupa, kog su odlikovali pre svega neverovatna energija i ludost samozaborava. Njihova muzika je dostojna nadgradnja korena garažnih šezdesetih, nasleda Stoogesa, tvrdode Motorhead i srljajudeg ritma dvršdih komada Ramonesa. I ovde je ponavljanje osnova užitka, ali je ovde užitak posledica ludosti i samozaborava koji ìzlaze iz neverovatnog poleta te slasti, koja proizvodi gubljenje u beskonačnom u šta se pojedinac mora upustiti. Ako su Partibrejkersi zreli, disciplinovani i stabilni, onda su Màjke nekontrolisane, energične i otkačene. Kod Partibrejkersa se pojavljuje određena kontrolisanost i distanca koja omogućava
preciznije kanalisanje muzidkog znanja i izvodenja, dok je kod Majki odilo potpuno predavanje, samozaboravljanje, gubljenje u samoj muzici, tako da Majke na sceni zaista jesu njihova muzika, što je najupadljivije pri kricima i drugim golim zvudnim artikulacijama vokala, Energija Majki je onaj pokretad koji se zaklinje samo na slast zvuka. Iz tog ugla su Partibrejkers izrazito individuami i romantidno obojeni sa svojom slikom buntovnika i rock ethosa. Majke su drugi poi vere u individualizam, koji u muzici zaboravlja sebe samog i oznadava doslovno scensko davanje životnih sokova i energija. Neposrednost emocija je taj kreativni eros koji rada primante životne energije - tadno to te na koncertu i privude. Da zakljudim; Partibrejkers i Majke su prikazali dva lica našeg najboljeg rokenrola, koji mora bili buntovnidki, koji mora imati energiju, koji mora znati da izrazi unutrašnje doživljavanje svog
slvaraoca, koji mora bili senzibilan, koji može preživeti samo kroz bliskost i poštenje i koji - ali ne na poslednjem mestu - slavi življenje i zadovoljstvo bez obzira na to u kako nesnosnom svetu živimo. Upravo zato je tako zreo stav Partibrejkersa isto kao i potpuno samozaboravljanje u muzici Majki sinteza telesnosti, osedajnosti i energije - to je ono äto je naposletku svi trebamo za preživIjavanje, nenasilni i beskompromisni zvuk je zaštitni znak konstruktivnosti muzike obe grupe. Mada je odigledno da Partibrejkers izlaze iz muzidki maio starije generacije, a Majke iz mlade, neobuzdanije, i jedni i drugi svedode o sa,vremenoj i akluelnoj rokerskoj?senzibilnosti i stvamosti (ne samo) kod nas.
Магјап Ogrinc
GUIGOU CHENEVIER
Ljubljana 1.3.90.
Konadno je krenulo. Kasnije no obično ŠKUCova Art Rock redakcija je podela sa trošenjem svog dela budžeta. Grupe koje nam ova sekcija dovodi već godinama predstavljaju retku konstantu u ovdašnjoj siromašnoj ponudi naslupa stranih bendova i jedina je prilika da u Jugoslaviji vidite dobar bend sa altemativnonovo rokerske scene. U okviru malenog budžeta i nevelikog broja prodatih ulaznica, ni godižnja ponuda ne prelazi brojku 10, le podatak da jedan muzidar (u razliditim kombinacijama) svira evo ved 11. put u- naäoj zemlji (sedma tumeja) predstavlja fakat koji daje povoda
sumnji da: a) je on jedini alternativni muzidar na svetu, a kod nas je jagma za takvima; b) politički je podoban. No, Gigu Senevije (Guigou Chenevier) je samo sjajan bubnjar koji je svoju karijeru i cenjeno ime gradio još od 72. u gupama ETRON FOU LELOUBLAN, LES BATTERIES, BUGA UP, ENCORE PLUS GRANDE (o čijem ste nastupu 89. u istom gradu ditali u Ritmu br. 3), BARBARIE (sve su svirale od Ankarana i Ljubljane do Beograda), te VIDEO AVENTURES, a radio je i sa Fred Frithom i Abert Marcoeurom. Celokupni opus sadrži dva solo (treći izlazi ove godine) i preko 10 grupnih albuma. U okviru snažne i raznovrsne francuske alternative, ali i Sire i uže, Gigu važi za sjajnog improvizatora i dobrog kompozitora te je najava njegovog solo nastupa znalcima bila pozivnica za prisustvo interesanlnim istraživanjima. ŠKUCov Klub „K 4” i nije
sjajno mesto za ovakav nastup, ali bar je prostor organizatorov i taj deo troškova ne postoji. Osmižljeni koncept je Giguu oraogudio da ne provede sat vremena iživljavajući se na nedužnim bubnjevima, ved je projekat „The Disorder of the World” predstavIjao spoj žive muzike, delimidno zvuka sa trake i pride o nastanku i razvoju svela, muzike i vezi i restavi doveka i muzike. Tradicionalni perkusionisti proizvode ritmove na objektima dudedi ili klededi, a tako je nastup otpodeo nastup i junak ove pride, arimtmidno metalnim štapidima dukajudi po (canti, koritu sa vodom uz korišdenje metalnih otpadaka. Povremeno prelazi na bubnjeve i nastavlja sa komponovanim delovima da bi kao prirudna ptoraagala koristio Casio klavijature, jednu lutku, da bi nastup zavrdio saksofon deonicom, dovoljno toplora da üblaži opor utisak kraja pride, ali i dovoljno divlje da vodi neobidan ritam sa trake... Nekome može
izgledati da Šensje lupa suviše tvrdo (ne neosetno i skoro ovlaš poput Cullerà ili Hollingera), ali u okviru tog stila (videti pod John French) on nalazi mogudnosti za inovacije i kombinacije sa snimIjenim zvukom, koji tada daje ritmidnu podlogu preko koje Gigu plete. Dobar performjans- i neobidni zvuci pogodni za tanani plessasvira dovoljno za dobar koncert, a ako momak uskoro sa svojim novim bendom OCTAVE svrati da se proveseli i u Vašem gradu videdete dobru predstavu i impresivnu svirku.
Bojan Đorđević
89