Ritam

ROMANTIČNA TRAGEDIJA NA KUB

RITAM: Kako se uopšte oseéate radeći prvi put za veiiku firmu posle četrnaest godina sa raznim nezavisnim? MARSHA: Nije lose - ono za šta ih pitas oni zbilja mogu da urade. RITAM: Ali da li se išta u kreativnom smislu izmenilo? MARSHA: Mi se nisrno promenili. Velike firme su spore i treba im mnogo vremena da shvate šta se događa. Oni slušaju deset godina istu muziku i na isteku desete godine zaključuje - oh, ovo je komercijalno, sklopićemo ugovor sa tim bendom. Nismo se mi promenili, shvataš, već oni. RITAM: To je isto. The Fall ipak spadgju u ovom trenntku u celu tu serijn sastava koji su posle dugog boravka na nezavisnim etiketama dobile odgovargjuću ponudu od velikih... MARSHA: Aha, ali grupe koje sada potpisuju za njih su grupe koje su godinama bile tu - dakle nisu velike disko kuée te koje su zaista promenile. One jednostavno zaključe - oh, imamo suviše dubreta pod ugovorom, moramo da nađemo nešto što ljudi stvarno slušgju. RITAM: I to je tačka na kojoj otvore novi New Musical Express i Melody Maker... MARSHA: ...Hi uključe radio da čuju novi program John Peela. RITAM: Zašto se to baš sad dogodilo tako masovno na krgju decenÿe? MARSHA; U osnovi zato što su se našli odsečeni - mnogo toga se dogadalo u isti mah poslednjih godina, možda više nego ikad postojali su ti paralelni tokovi i bilo je teško razabrati šta je šta. Pojavib su se svi ti nezavisno izdati singlovi koji su bill jako visoko plastirani na zvaničnim Hstama, neretko i na prvim mestima, tako da su se oni verovatno samo okrenuli i zapitali - hej, šta se ovde zbiva? Otkud svi ti nezavisni na listama, hajde da pogledamo šta se tu dogada. RITAM: Ne misliš li da bi to mogao da bude predznak neke krize? MARSHA: Krize? Ne - postoji tako puno ljudi koji obožavaju OGROMNE zvezde, kakvi su Michael Jackson i Bon Jovi. RITAM: Da, ali ako su se n isti mah te firme ponašale kao da baš sad moraju da otkriju celu rokenrol istorijn, dovodeći u studio sve od Dylana do Stonesa. Zašto se to onda dogodilo? MARSHA: Verovatno zato što je muzika danas takvo sranje. Ne znam zapravo, imam samo svoje mišljenje - a to je da je cela ta stvar sa Stock, Aitken, Waterman štancovanjem hitova i ovo belačko prihvatanje cme plesne muzike najgore trendovsko sranje. MARTIN: I oni (S.AW.) produciraju naš novi album. RITAM: Čuo sam Hugh Comwella (The Stranglers) kako je na MTV-u izjavio da kad bi bilo više tako vrednih Ijudi kao što su S.A.W. Britanija ne bi toliko loše stgjala. MARSHA: Znaš kako kažu - daj dve stotini majmuna dve stotine pisaćih mašina i kroz dve stotine godina dobićeš dobar stih. Toliko

o vrednoći. U muzici se ne dešava ništa zbog „vrednoće”, već zbog inspirisanosti. RITAM: Iz Mančestera opet doiazi cela struja grupa koje Lmaju nešto svoje - Stone Roses, Happy Mondays, Inspirai Carpets su samo u središtu pažpje. Budući da su The Fall iz istog grada, a ipak priPadgju ranijoj generaciji, misliš li da dele nešto sa njima? I šta uopšte čini te bendove tako jasno posebnim? MARSHA: Možda tamo sipaju nešto u vodu, nešto magično od čega svi prave zaista inspirisane ploée. RITAM: Da li ti uopšte poznaješ nekog od tih mnzičara? MARSHA: Ja? Ne. Ne volim da se družim sa muzičarima, ha, ha. Vidiš, Mančester je vrlo lepo mesto, daleko od Londona, i sastavi tamo ne dobijaju pažnju medija i firmi kao londonske grupe koje se okupe i već kroz sedam dana neko nešto napiše o njima, neka Firma zaključi da je to ono što traže i potpiše ugovor sa njima Happy Mondays i Stone Roses su postojali bar po tri godine pre nego što ih je muzička štampa primetila i učinila njihova imena poznatim, za njih su svi u Mančesteru znali pre nego što su velike kuée rekle Stone Roses, pa da, to je sledeéa velika stvar. RITAM: To malo nalikuje stanju п S.A.D. MARSHA; U Americi bend svira po petnaest godina pre nego što dobije ugovor. Pogledaj The Smithereens koji postoje od 1979. a ugovor su potpisali tek 1986. Oni su jako dobri. Bi seti se Suicide koji su krenuli zajedno 1972. a prvi album objavili 1977. Sa Patti Smith se isto dogadalo, sa New York Dolls takode... RITAM: Da li bi otkrila koje je od imena koja su upravo pomenula uticalo lično na tebe? MARSHA: Ne znam, ja sam iz Njujorka i ja bih uvek rekla da je to Patti Smith. Možda još i Martin Rev iz Sucide. RITAM: Zašto u The Fall uvek mora biti neka Amerikanka? MARSHA: To ne pravi nikakvu razliku. Kakve to veze ima sa bilo čim? RITAM: Možda donosi intemacionalnost u duh grupe. MARSHA: Da, utoliko što ja služim za davanje intervjua - brbljiva Amerikanka. RITAM: Cini mi se da je dolazak Brix svojevremeno učinio da The Fall pesme postanu nekako koncentrisanije, jednostavnjje. MARSHA: Ne znam. Nasa namera je da budeo što je moguće jednostavniji. RITAM: Da li je „Extricate” dovojjno takav? MARSHA: Mislim da jeste. I uz to najkomercijalniji The Fall LP do sad, bar onoliko koliko sam ja u grupi, poslednjih nekoliko godina. Mojoj majci se dopao. MARTIN: To je dobro. MARSHA: Pa jeste. Znaš, mislim da na „Extricate” presto ima mnogo dobrih pesama - trebali bi da budemo srećni da su sve one napisane bas kada je bilo vreme i da su sve završile na istoj ploči, da su snimljene sve za tih devet nedelja koliko smo radili. RITAM: Tvoja lična osećanja... MARSHA: Moji lični favoriti? (ovo je nesporazum, grozan nesporazum). Volim plesnu muziku - Sly Stonea. U poslednja dva meseca najdraža grupa mi je Tad. MARTIN: Meni Sun Ra. Na ovoj tački interyjua nad uskršnjom gozbom što im je, priređena od strane organizatora, u garderobu SKC-a ušetao je Mark E. Smith. Ovde bi i ja mogao da stavim tačku jer je njegov ulazak upravo to predstavljao. Ipak poštujući vašu znatiželju opisaću potanko ovu pojavu: u pomalo izanđaloj cmoj rolci, potpuno iskisao posle polučasovne usamljeničke šetnje (!) po smračenom beogradskom centre grada oblivenom kišom (nisam zapazio nikakve zaštite od iste u vidu kišobrana), Mark sa svojom svetlom kosom i nezainteresovanim licem deluje zaista kao neki čovek - duh iz predgrađa, nedodirljivo, džangrizavo, pun zle volje - i do kraja autentično. U trenutku tajca koji je nastao i rečima kojima nas je Marsha zamolila da izađemo istog časa, u opravdanju koje je izrekao u meduvremenu Martin („oni samo rade svoj posao”), bio je skriven hijerahijski odnos u The Fall koji na neprikosnovenom vrhu drži Mark E. Smitha, dirigenta na sceni i van nje. Da li i još nešto?

Janja Bobić

Dragan Ambrozié

THE FALL

60