Ritam

PALILULSKA OLIMPIJADA

U podrumskim uslovima i uz standardno loš zvuk (prisutan tokom celovečemjeg prangijanja), veče brzopoteznog ispaljivanja pesama (a boga mi i ljudi) otpočela je beo-

gradska još uvek stojimo na nogama” ekipa Erazmus. Gitarska pop salutiranja i mršavi, ponekad jasan, vokal beše sve što je Erazmus smogao da uradi. Dopingovani alkohoInim isparenjima prvih redova (prijatelja), i ohrabreni pokličima (i-stih), prosuše nam svu dosadu svog postojanja. Da su samo deset minuta svirali možda bi ih se neko

nekada i setio. Kako se Pokvarena mašta pravo niodkuda pojavila u finalu POK-a, tako se i nalla odjedanput na bini (na polufinalnoj večeri se nisu pojavili iz opravdanih razloga, ali zbog uzimanja u obzir predhodnih svirki i zbog kasetnog materijala direktno su prebačeni u finale). Sigumog i jakog ritma, glasnih i fuziranih gitara, odradiše svojih dvadesetpet minuta Stooges „stroke” sasvim pristojno. Najveća zamerka Pokvarenoj mašti uokvirena je kroz lik pevača kome je te večeri alkohol uzeo danak u razumu i orijentaciji te ga učinio najneprijatnijom pojavom (u audio-vizuelnoj kombinaciji) večeri. Dva Gobca nikom nisu potrebna. Karitativni žažiri titulu pobednika sasvim opravdano, je dodeiio grupi Nepopravljivi (Vmkovci). Svoj set hard and heavy rocka odsvirali su srčano, i žestoko. Puno rifova, puno znoja, puno tutnjave iz razglasa, ali malo zainteresovane publike. Ništa naroćito, ali zadovoljavajuće. Kako se bližio кгај koncerta publika je bila sve umornija. Najavljivani gosti, zbog kojih je većina i došla, pozdravljeni su aplauzom. Omiljeni beogradski band, i po većini glavna nada gradske scene, Budweiser su na bini. Kreću žestoko. Ložački ritam vešto ispreplitan heavy gitarom i narativnim prepucavanjima dvoji-

ce pevača izaziva u publie! komešanje. Publika po prvi put večeras dobija priliku da igra. Moram priznai da sam do ovog koncerta po pitanju Budweisera bio skeptičan, i da sam od raznih ljudi čuo milljenja koja variraju u rasponu od užasno loših koncerata do izuzetnih svirki smada većina njih tvrdi da su takve retke). Očigledno je, takode, da kod Budweisera glavna snaga leži u raspoloženju gitarisrte (koji je bez preterivanja 60% banda) i da od njega, uglavnom, sve zavisi kako ce to izgledati na koncertima. Što se liée ovog nastupa opravdali su status najveée nade. Jedna pqlovina prošlogodišnjeg pobednika POK-a Studeni studeni (druga polovina takode je iz Zagreba i zove se Sin Albert), nakon dobre atmosfere koju su napravili Budweiser, imalaje tu cast da udari poslednju tačku na POK. Furiozna svirka vešto kanalisane energije u surovom r’n’r „šamaranju” utisnula je dodatnu snagu i pokrenula publiku, po drugi put te večeri. Ukoliko nekom treba đa bude žao što te večeri nije funkcionisao razgias i što je prilika za izuzetnu r’n’r zabavu delimično propala, onsa su to publika, Budweiser, Studeni studeni, i organizatori Palilulske olimpijade kulture.

Božidar Radojičić

POKOPANI SNOVI CLOCK DVA 17.3.1990., 21 h Zagreb, SKUC

Održan u dvorani SKUC-a, ovaj koncert je bio jedan u nizu onih koji su îinüi promocionalnu tumeju novog albuma grupe Clock DVA - „Buried Dreams”. Javljajući se, posle duže pauze, prošle godine serijom singlova („Hacker”, „Hacker (Hacked)”, „The Act” i „Sound Mirror”), voda grupe Adi Newton je njima nagovestio šta se od ovog koncerta može očekivati - nov zvuk sa velikim oslanjanjem na sinlisajzere i bas gitaru, koji čini veliki odmak od ranijeg zvuka koga su karakterisali saksofoni i gitare. To

se kasnije i pokazalo kao kamen spoticanja za publiku koja je većim delom došla očekujući izvođenje pesama sa najpoznatijih albuma „Thirst” i „Advantage”, što nije bilo ispunjeno. Cekanje na Clock DVA se pomalo odužilo, pa je publika postala nervozna, Uz zaštitni znak grupe i projekciju video spota „Hacker”, dock DVA su započeli svoj jednoiposatni nastup. Bez ikakve pauze, nastavili su sa „Sound Mirror” i „Hide” prezentirajući svoju rauzičku viziju koja ima dodimih tačaka sa kasnijim radovima grupe Cabaret Voltaire (Sensoria...). U početku zatečena, publika se polako počela prepuStati zaraznim ritmovima grupe, Redale su se „Synthetic”, „N.Y.C. Overload”, „Fractal 9”, „Technogeist”.,, Poslednje dve su i izazvale najbumÿu reakciju pa su i ponovljene na bis, koji je delom zbupjena delom oduševljena publika zatražila. Grupu inače sačinjavaju: Adi Newton - vokali, Dean Dennis - fretles bas i Paul Browse - sintisajzeri. Sam Adi Newton, iako zanimljiva pojava karakterističnog glasa, bio je dosta statičan tokom koncerta, pa su se oči publike a i blicevi fotoreportera podjednako upućivali ka Dean Dennis-u, koji je svoj im ekonomičnim ali i zanimljivim tretmaom bas gitare prosto plenio pažnju. Na momente se moglo osetiti da se suzdržava i da bi nešto manje sputanim sviranjem mogao više toga da pokale. Paul Browse je, s druge strane majstorski rukovodio sintisajzerima i trakama uskladujuéi melodije sa projekcijama koje su trajale tokom celog koncerta. Svaka nova stvar bila je popraćena odgovarajućim video spotom: Od već na MTV emitovanog spota „Hacker” preko zanimljivog „Sound Mirror” do intrigantnog „Hide” gde su korištene scene iz filma „Dr Jeckyll et les femmes”

Waleriana Borowczyka. Semplovana nauèna rasprava u „Fractal 9” bila je popraćena razlaganjem Ijudske éelije dok su „Technogeist” pratili tamniji tonovä i mimiji ritmovi. lako je jedan deo publike (koju su sačinjavali i fanovi iz Beograda) bio oduševljen onim što su Clock DVA pružili, ipak se ne može poreći da je veći deo prisutnih, pošto nije ranije bio upoznat sa novtm albumom, bio nepripremljen za njihov nastup. Sam zvuk na koncertu je bio izvrstan, bez ikakvih izobličenja (tako karakteristi£nih za beogradske dvorane), osvetljenje besprekorno, poseéenost proseîna, a sama dvorana SKUC idealna za ovakve koncerte. Trebalo bi pohvaliti otganizatore za ovaj i naredne koncerte koje pripremaju u skoroj budućnosti i žaliti što toga nema (bar) i u Beogradu.

Slobodan Vlakedć