Ritam

ini rock’n’roll revolucija koja se sredinom osamdesetih odigrala u zaba&nim gradićima Amerike, vratila je rock’n’roll tamo gde mu je mesto na pločnike ulica, među "očajnike klete" koji nesklad sa sobom, svetom i životom razrešavaju živeći na marginama društva i koji sa one strane gradanske moralnosti posmatraju kalvariju dobro socijalizovane gospode. Rock’n’roll je ponovo postao urlik iz pustinje, krikiz prljavih, zabitih, siromaSnih i haotičnih delova grada poznatih pod nazivom slam, kako kažu u jednoj pesmi braća Alvin (Phil & Dave Alvin iz sastava Blasters). Među osobama koje žive u "gvozdenom korovu" mogu se sresti različite spodobe vrlo zanimljivih psihočkih sklopova. Za našu pri-5u zanimljivi su oni večiti dečaci i večite devojčice koji zbog nekih komplikovanih razloga ostaju zauvekvezani za psihologiju adolescenata. Složena osećajnost obeležena s jedne strane nestrpljivošću, nespokojem, lakomislenošću i idealizmom, sa druge spontanošću i otvorenošću, njihova je prednost i "zla kob". Večiti zarobljenici produžene adolesventske krize nikada nede odrasti: tim se vozom nede provozati do dosadne sredovedne sigurnosti. Ik ista kriza omogućava im da iz jednog sasvim drugog rakursa posmatraju zbivanja oko sebe. Spoznaje do kojih se dolazi gledajudi svet iz te perspective, najbolje se izražavaju rock’n’rollom. Rockeri su minstreli koji svojim napevima daju p>oetsku projekciju života na divljoj strani. Devojke sa velikim gitarama koje, s vremena na vreme, kao u onoj pesmi Michaela Quercia kažu:"Q, je!" i koje svoje obitavanje na divljoj strani pokušavaju da objasne rock’n’roll napevima, zanimIjive su zbog neuhvatljive, treperave meduigre koja se deSava između odbačene, ali imanentne ženstvanosti, odmetništva i gomile sirovih, surovih, sumomih iskustava koja su sa one strane ženskog. Ponovo uspostavljena rentgenska demokratičnost rocka, omogudila je ovim anarhoidnim poetesama da izdu na svetlost pozornice i saopšte dvoju divlju istinu. Tokom osamdesetih godina pojavilo se dosta zanimljivih rockerki koje uspeSno promiču ponovo otkrivenu rock’n’roll istinu.

pise: ŽIKICA SIMIC

ZENSKO PITANJE Ženska verzija rock’n’roll odmetništva kompleksnija je, čini se, od muSke u toliko što pored zaoštrenog kritičkog i neprihvatajubeg odnosa prema društvu i njegovim normama ima još jednu komponentu: problematizovanje sopstvene seksualnosti. Naime, kod "muškiba" je rockerski, petarpanovski kompleks večitog debaka (puer aetemus u komplikovanoj jungijanskoj psihologiji) izraz nepristajanja na farisejski svet odraslih, a nikako odbacivanje sopstvene seksualnosti, Oni bak insistiraju na svom odmetničkom, dečačkom šarmu i njihovi napevi su, izmedu ostalog, u funkciji

pribavljanja novih ženki (fenomen "groupie" devojaka). Kod ženskog rockerskog sveta, stvar je komplikovanija jer se besto bini da njihovo odmetniStvo nije usmereno samo protiv društva veb i protiv sopstvene polnosti. Rock’n’roll heroine osamdesetih, Michelle Shocked, Syd Straw, Suzanne Vega, Lucinda i Victoria Williams, Sylvia Juncosa, Cindy Lee Berryhill, Phranc, pa ako hobete i Maria McKee, kriju svoje ženske atribute iza debelih vunenih džempere, dečačkih frizura, ekstremnom mršavošbu poništavaju svoje sekundarne polne karakteristike (Syd Straw, Lucinda Williams), tetovažama uništavaju neodoljivu lepotu ženske kože (Silvia Juncosa) ili javno odbacuju žensku poziciju prepuštajubi se porobnim užicima tribaldizma (Phranc). Tfeška unutarnja borba između kulturološki i hormonski definisane ženskosti i potrebe da se tako definisana sudbina odbaci, pokretač je rockerske inspiracije. Potvrdu o bar delimibnoj tabnosti ove teze možemo nabi u životnim pričama nekih rock’n’roll kraljica iz sedamdesetih godina Rickie Lee Jones i Joni Mitchel su svoje najbolje albume snimile u trenucima kada ih je žrvanj promiskuoznosti, kao rezultat gore navedenog nesklada, zahvatio i veb žestoko mleo. Onog trenutka kada su se pomirile sa svojom polnošću izgubile su, manje ili više, interes za rock’n’roll, sve rede su izlazile njihove ploče, kvalitet tih ploba je bio proseban, itd.

ZENE SU CRN Cl SVETA Pokušabemo da otkrijemo obrise ženskog rockerskog creda površnom analizom onoga što su u protekloj deceniji uradile Michelle Shocked, Suzanne Vega, Victoria Williams i Phranc. MICHELLE SHOCKED Karijera Michelle Shocked je zapobela onog trenutka kada je Pete Lawrence, engleski nezavisni distributer, vlasnik kube Cookin Vynil, na jednom teksaSkom proplanku ukljubio svoj Sony Walkman da bi snimio zanimljivu svirku mrSave Teksafenke koja je kraj logorske vatre zabavljala svoje prijatelje. Bilo je to jedne veberi na Kervil Folk Festivalu. Na kaseti je ostao muzibki zapis koji svedobio o autentibnom rokerskom iskustvu. Mala Michelle je u tom trenutku imala veliko iskustvo vagabunda i probisveta. Od naj-

31