Ritam
tegrisanost Victorie Williams nije njen hendikep već prednost koja joj omogućava da propagira novu verziju slobodne žene, dijaboličnog umetnika i izvođača. Da je ovo tačno može nam pOtvrditi i jedna lista njenih uglednih saradnika. Na njena dva albuma (prvi Happy Come Home ) saradnici su joj bili svi američki alternativni rocked od renomea i digniteta: Peter Case, inače njen bivši suprug, T-Bone Burnett, Anton Feir, Van Dyke Parks, Marvin Etzione, Karla Bley, David Hidalgo i dr. Svoje ruralno muzičko i psihološko naslede, Victoria Williams spaja sa urbanim senzibilitetom na isti način na koji su to sredinom prošle decenije radili Violent Femmes, a potom House Of Freaks, ili na koji to sada rade Chickasaw Mudd Puppies. PHRANC Ako smo za Suzanne Vega rekli da je došla iz onog ambijenta koji je karakterističan za filmove Paula Mazurskog, onda bi Fassbinderovi filmovi bili pravo mesto za folk pcvačicu Phranc. Ovaj anđeo dekadencije ima vrlo zanimljiv, samoironičan odnos prema sopstvenoj poročnosti. Hrabro i ironično ova muškobanjasta devojaka (lice Ivana Lendla, cokule na nogama, ffizura američkog marinca) svojim saricastično-ciničnim metodom izvrgava ruglu i kritici neonaciste (Take Off Your Swastika), rasiste (. Bloodbath ), nežne ženskice koje pevajući kvaziprotestne pesmice love bogate muževe i povoljne ugovore ( Folksinger ). Gorčinu koja provejava njenim novim albumom, ironično nazvanim / Enjoy BeingA Girl, ona prekida neočekivanim sentimentalnim pesmicama kao što je Myriam And Esther koja je posvećena njenim istoimenim bakama. Svakako je zanimljivo da njen album I Enjoy... producirao Victor De Lorenzo, bubnjar sastava Violent Femmes, koji opet daje radikalnu rock’n’roll verziju psihoseksualnog odrastanja dečaka. Phranc je smela devojka koja hrabro i otvoreno nosi svoj homoseksualni teret u "čednom", puritanskom svetu. Njena pervertiranost će je verovatno omesti na putu ka slavi i velikim tiražima, ali svakako neće umanjiti njenu reputaciju samosvesne, svoje ženske, koja zna šta jeste i ne beži od toga. POMALO IZNENAĐ UJUĆI ZAKUUČAK Ove četiri kratke priče iz "razgoliđenog" sveta nove ženskosti, nameću novi zaključak koji je, na prvi pogled, u suprotnosti sa nekim početnim tezama ovog napisa. Nove rock’n’roll heroine prihvataju svoju polnost, samo je u skladu sa vremenom u kojem žive i slobodom koju su izborile, redefinišu. Njihovo shvatanje žene i i njene uloge hiljada milja je daleko od klasičnog građanskog, po kome žena potpunu afirmaciju doživljava samo u senci svog muža. Poznato mormonsko shvatanje da žena mora da bude bosa ili trudna, za ove nove Kalamiti Džejn ne znači niSta. Muškarci ih zanimaju onoliko koliko treba u biološkom i humanom smislu, Ni maпје ni viSe od toga. Možda manje u slučaju Phranc. Rock’n’roll kao najotvoreniji i najmoderniji medij potpuno odgovara ovim modernim idejama. U pukotini koja postoji izmedu tradicionalne lepote formi koje koriste Nove Žene - blues, country, rock n’roll, njihovih novih shvatanja i naglaSenog individualizma, mogu se otkriti konture nove uloge žene. Michelle Shocked, Suzanne Vega, Victoria Williams i Phranc su Jeanne Moreau i Juliette Greco naših dana. Ono Sto je u Parizu pedesetih i šezdesetih bio egzistencijalizam, u svetu osamdesetih i devedesetihje rock’n’roll.
Ploče preko kojih možete proveriti navedeneteze: 1. Michelle Shocked; Texas Campfire Tapes 2. Michelle Shocked; Short Sharp Shocked 3. Suzanne Vega: Ist 4. Victoria Williams: Happy Come Home 5. Victoria Williams: Swing the Statue! 6. Phranc: I Enjoy Being A Girl 7. Lucinda Williams: Ist 8. Silvia Juncosa; One Thing 9. Silvia Juncosa: Nature 10. Syd Straw; Surprise 11. Cindy Lee Barryhill: Naked Movie Star
Phranc
33