Ritam

mena kadaje još uvek nosio prefxks - omladinski) bio mesto na kome su se pomenuti zvuk i grupe sistematski puštale. Na njega je posle odlaska sa Akademije Fleka preselio duh tog kluba u jednoj od najboljih emisija bgogradskog radija ikad "Sišmiš" ili "Mutant radio" je kao pričaonica sa gostima i slušaocima, i sa neprekinutom trosatnom muzičkom podlogom koju je kreirao Yu-nindza, puštao snimke ovih sastava i pre nego što ih je Medić objavio. Najzabavniji momenat svakako je bio jam session preko radio talasa na kome su Vlada iz Klajbera i sam Yu-nindžanapravili duel dve psiho-blues gitare, dok je Fleka prvo urlao, onda pevao i nakraju zavijao - kontranjihovog ritma, ali u savršenom kosmičkom skladu sa improvizacijomkojaje potrajala od dva do tri ujutro. Upravo ovakvi ispadi (u koje ćemo übrojati i Vladino i Nindžino sviranje u Knez Mihajlovoj ulici, na ELEKTRICNIM gitarama), pokazali su da nova generacija ima snage da nadograđuje staru i stvara novu mitologiju našeg rock'n'rolla, s punim pravom tražeći budućnost za sebe. Da je to druženje i pojavljivanje na istim mestima došlo do dirljivih dubina, pokazuje dogadaj iz oktobra 1991. - čuvena Kandina svadba (Nebojša Kandić, populami tonac sa B-92), na kojoj su celodnevni session obavili Klajberi, Darkwood Dub i Ivek kao solo majstor, pretvarajući od jednog nemalterisanog potkrovlja mesto na kome se overavala moguća budućnost rocka. Za ovu ekipu, sve je naime i počivalo na druženju, na školskim drugarstvima, izlaženju na ista mesta i poznavanju istih devojaka, kako to uvek i biva. Legendarno prijateljstvo (pobratimstvo?) Robne kuće i Kazne-za uši, Yu-nindžina nesebična pomoć Klajberima da izbiju iz svoje novobeogradske čamotinje, zajedničko bežanje iz škole "Đuro Salaj" budućih članova Euforije, Presinga i Kazne, neumorno razmenjivanje idejaičlanova (početkom 1991., Miško, originalni bubnjar Klajbera, svirao je i u Darkwood Dub i Presingu, a Roman, basista Euforije, pojavio se i u Presingu kasnije, te Plejboju na kraju, itd. - njihove veze je sada gotovo nemoguće rekonstruisati jer se i sećanja samih muzičara razlikuju) - sve to je ukazivalo na činjenicu da se radi o novoj energiji,

(1989. kao projekat), kasnije i VOODOO (kas eta, prole 6e 1991., NovaAleksandrija) Čudan slučaj sastava koji je zaplovio suprotno od toka, inspirišući se zvucima ranog novog talasa i reggaea uz noise igrarije. Retki koncerti doprineli su našoj neodlučnosti oko procene krajnjih dometa banda. Jedno vreme su isti ljudi radili i paralelni projekat Voodoo, čije je postojanje zabeleženo na split kaseti za Novu Alcksandriju.

KANDA, KODZA 9 IMEBOJSA (1991., za sad bez izdanja) Mada nikako ne spadaju u ovu generaciju po godinama, Kanda, Kodža i Nebojša spađaju u nju po duhu i prihvaćcni su kao mlađa braća. Duboko poštovanje za američki improvizovani punk tipa Minutemen i Firehose, kombinovan sa Hcndrixovskim izlivima gitariste, i Morrisonovskim izgledom pevača, daju ovom bandu koji se dobro zabavlja sve moguče kredite za budućnost. I pre uvođenja duvača oni su postal! jedan od najoriginalnijih ovdašnjih sastava - šta će i koliko uraditi ostaje da se vidi, ali pobeda na POK-u 1992. je barcm dobar start za nckogsa ncžnih 18 fodina.

sili koj aje iznutra povezivala ceo ovaj mali svet. Scena se ipak razvijala sporo, vrlo sporo u stvari. Koliko god da je novi zvuk bio prihvaćen u užim kru go vimai koliko god da je podrške dolazilo od strane prijatelja, ni zajedan od ovih bandova niste mogli ni da čujete van Beograda. Sam krug ljudi koji je gravitirao ovoj porodici sastava nije prelazio stotinak imena u prvi mah, mada je već tad bilo jasno da se nečije karijere polako uobličavaju, a druge razobličavaju. Na primer svakom dobronamernom je bilo jos 1990. jasno da je nekako fer da se Ivekova upomost i rad na sebi već jednom isplate, te da bi njegov sastav Kazna za uši mogao da postigne najviše u ovom gradu - u njerau se mogao prepoznati Kojin beskompromisni stav i zvuk koji je išao nekud dalje od rhythm & blues sveta Partibrejkersa. Spoj za devedesete. Iznenadan i nepredvidiv udarac prirodnom sazrevanju došao je juna 1991. Već krajem te godine od pet grupa sa Medićeve etikete samojejedna (Kazna) radila u ovoj zemlji - ostali su serasuli napotezu od Danske, preko Nemačke, Holandije i Belgije do Velike Britanije. Neki su još tamo i njimaje ovaj tekst poklonjen. O njima saznajemo samo preko anegdota koje nam dolaze žicom. Srećom, 1992. je obeležilapovratak nekolicine glavnih ličnosti i uporan rad na sastavljanju ove slike koja se zamalo razbila. Mada bi to pre par godina neko shvatio kao vie, pobeda Kazne za uši na Zajecarskoj gitarijadi potpuni je trijumf jedne nove škole muzičkog razmišljanja koje je ponovo rodila rock’n'roll za nas. Onaj ko bi tvrdio da je novi beogradski krug rock grupa nešto najbolje što se u ovom gradu zbilo posle novog talasa ne bi bio sasvim u pravu. Ovo je bolje od novog talasa. Ovi sastavi su stvorili u Beogradu nešto čega u njemu ranije nije bilo - pravu, strasnu rock'n'roll zajednicu. To nije neodređena atmosfera iščekivanja da se nešto dogodi, kao pre deset godina, to je ono snažno osećanje moći koju daje sposobnost da se neSto sa sobom uradi. Oni to čine. U tome je, vee sad, njihova velicina. Tekst je posvećen jednom vremenu i ljudiraa koji su izdržali i koji nisu izdržali.

21