Ritam

Boba iz Ritma nereda više je od svedoka vromena ■ radi se o jednom od onih momaka čije je odrastanje vazano za punk od kraja sedamdesetih i koje naravno otpočinje na koncertima Pekinške patke. Kakav je odjsk te grape uopšte bio? "Strašno je bilo. Sećam se da su čitave emisije pravljene na radiju i televiziji samo o tome šta oni predstavljajuikakoutičuna omladinu. 1979. sam bio prvi put na njihovom koncertu u Dunavskom parku, na rukometnom igralištu. Imali su svoj punk festival na koji su došli Parafi i Termiti iz Rijeke, pa onda i Slovenci - Berlinski zid, 92, Buldogi. Parafi i Patka su bili najjači. Tek kasnije Pankrti iz Ljubljane. Inače se u gradu sviralo u klubu "Sonja Marinković", danas je to Klub 24, i na Mašincu. Ali prvi punk klub uNovom Sadu bio je Piping. Tamo se puštao samo punk, Ramones, The Clash, i to 1978." Kako se dolazilo do prvih punk pioča? "U to vreme je bilo populamo da se ide stopom do Amsterdama i Londona. Drugari koji su odlazili kupovali su te ploče i kasete, a mi mlađi smo presnimavali od njih. Posle su već bile narudžbenice, katalozi i te stvari..." "Do 1982. punk je bio na vrhuncu, međutim kako se Patka raspala, onda sejoš gomilabandova raspala pored njih i tu su se pojavili La strada, kasnije Luna i drugi bandovi koji nemaju veze sa punkom, ali subili neka altemativa. Tek 1983. imaš neke nove punk sastave - po meni najznačajniji su bili Dva minuta mržnje. Oni su puštani na radiju, bili su čak i na televiziji. Imali su u studijima Radija Novog Sada snimljen singl sa 4 pesme koji nikad nije bio objavljen." To je ta druga generacija punka u Novom Sadu? "Tako je. Od prvobitnih grupa kao što su Crkveni pacovi, Rafal i tako dalje, koje su se raspale, nastali su Dva mihuta mržnje. Potom su Dva minuta mržnje počeli da menjaju postavu, tako da su postali za dve godine rada pravi rasadnik bandova, јег bi svako ko bi otišao napravio svoju grupu. Ja sam bio drugar sa njima još iz škole, putovao sam sa njima svuda, u Ljubljanu, u Beograd, svuda. Dva minuta mržnje su bili sastavljeni od najboljih iz onih ranih punk bandova, oni su bili najviša tačka u tom trenutku." Da li je to stuarno bila scena, sa međusobnim ispomaganjem? "Ma, da. To je sve bilo zajedno. Na svirkama su bila po dva-tri banda non stop. Scena je pukla

defmitvno 1985/86 i onda se ništa nije dešavalo godinu do dve. Ostali su samo Vrisak generacije. Ja sam svoj prvi demo snimakuradio 1986., pred odlazak u vojsku - kao, idem u vojskupa da napravim band i snimim nešto. Tek 1989. smo nastavili ozbiljno da radimo kao Ritam nereda. Tadašnje demo snimke objavio je Branko Kunovski za Predskazanj e (fanzin i izdavačka etiketa - prim aut). Iduće godine smo snimili "Nikog nema", ali se to pojavilo samo kao kaseta, koju smo poslali svim mogućim izdavačima po Evropi za koje smo znali da izdaju ovakvu muziku. Stiglo je mnogo odgovora, sve to imam kod kuće. Bilo im je malo čudno kako jedan band iz Jugoslavije tako dobro zvuči, ali počele su da stižu i dobre recenzije po magazinima. Dobili smo ponude da objavimo taj materijal na vinilu iprihvatili jednu. Potom smo dobili ponudu i za novi album. Tako je snimljen ovaj drugi, "Breaking", u studijima Radija Novi Sad, i izdat za nemačkog izdavača". Primetno bolje snimljeno, ali nedostaje neposrednost koju je imao debi album. S druge strane, malo eksperimentisanja sa duvačima obogatilo je zvučnu sliku... "Mi sve slušamo, bukvalno, ali najviše volimo da sviramo taj neki rock zvuk pomešan sa punk pevanjem. Svirka je prava rockčina, ali ne može cela da bude samp u riffovima, u žestini. Ako napraviš raznovrsniju ploču, biće bolja, više će se slušati. Biće još takvih eksperimenata kao sad sa duvačima, übuduće će čak biti i klavir, ali fazon se neće menjati - rockčina, ali bez šablona. Samo ska nećemo svirati, to čovek treba da zna da svira." U vašim tekstovima najupotrebljavanija reč je SAM. Zašto? "Kad je došla ta mrtva sezona sredinom osamdesetih, kad se sve rasplinulo, kad su svi otišli u vojsku... ostao si sam. "Nikog nema", to ti je to. Svi su se promenili, ostao si ti i furaš dalje sam." Stalno govoriš o pravdi. Koja je to pravda u pitanju? "Pogledaj oko sebe pa ćeš videti. Naš tekst je bunt protiv svega. Protiv nepravde. Naši tekstovi su realni, mislim da baš pogađaju, prenose neku poruku. Mladi ovde nemaju nikakvu perspektivu - obezbediti posao, stan... to je ovde nemoguće..." Ispada da ste društveno-politički angažovani, a nama su najboljt oni vaši tekstovi koji zvuče dokumentarno, kao siičice izživota...